Одложено лансирање првог словеначког сателита

Лансирање првог словеначког наносателита „Трисат“ у орбиту, планирано за 9. септембар, одложено је због неуспелог лансирања ракете „Вега“ компаније „Арианспејс“, која је требало да превезе стелит у орбиту.

Након што европска компанија за истраживање свемира „Арианспејс“ 11. јула није успела да лансира ракету „Вега“ из космичког центра у Француској Гвајани, датуми свих планираних лансирања су померени.

„Још се спроводе анализе, а према прописима, неће бити лансирања док не буде утврђено шта није било у реду„, рекао је вођа пројекта „Трисат“ Исток Крамбергер за словеначку агенцију СТА.

Крамбергер није могао да каже када би могло доћи до лансирања словеначког сателита, али је додао да би, према незваничним информацијама, то могло да се догоди крајем октобра.

„Трисат“ је развијен на Факултету за електротехнику и компјутерске науке у Марибору у сарадњи са словеначком компанијом „Скајлабс“.

Након што је састављен и тестиран на мариборском факултету почетком овог месеца, сателит је транспортован у Делфт у Холандији, где је спојен са лансирном платформом.

Цела конструкција је затим требало да буде транспортована у чешки град Брно како би била спојена са остатком товара мале свемирске летелице Европске агенције за истраживање свемира, али је због неуспелог лансирања ракете „Вега“ све отказано.

„Ми смо још у Холандији и припремамо се за могуће промене плана. Ако лансирање буде заказано за октобар, неће бити потребно додатно пуњење батерија сателита. Ако буде дужих одлагања, мораћемо поново да пунимо батерије и обавимо техничке провере“, навео је Крамбергер.

„Трисат“ може да прави мултиспектралне фотографије Земље у краткоталасном инфрацрвеном спектруму.

Сателит, тежак око пет килограма, налазиће се на висини од 500 километара у хелиосинхроној орбити.

Међу око 50 сателита које ће „Вега“ понети у орбиту налази се и словеначки сателит „Немо ХД“, који је развио словеначки Центар за изузетност за свемирске науке и технологије Весоље-СИ.

„Немо ХД“ је тежак око 65 килограма и моћи ће да производи високо дефинисане панхроматске и мултиспектралне фотографије и видео-записе Земље.

број коментара 6 Пошаљи коментар
(среда, 24. јул 2019, 12:06) - anonymous [нерегистровани]

bravo

mi još uvek kuburimo sa krpljenjem asfalta na nekim deonocama autoputa.

(среда, 24. јул 2019, 10:14) - anonymous [нерегистровани]

@Da da

Prijatelju, mi smo iznajmljivali satelit kada nam je trebao, oni su NAPRAVILI SVOJ. Ako ne razumes sta znaci napraviti svoj satelit onda ti nema pomoci.

(среда, 24. јул 2019, 09:08) - Vladimir [нерегистровани]

Da, da

Naši ljudi odmah to vide spektakularno. Uuu idu u svemir. Svaka im čast jer za to treba love. Pa i Srbija i bilo koja zemlja može da napravi i pošalje satelit ako za to ima interesa. Ne šalju ga slovenci sa lansirne rampe u Sloveniji, niti ga šalju sa slovenačkom raketom. Treba malo pažljivije pročitati tekst.

(уторак, 23. јул 2019, 21:53) - anonymous [нерегистровани]

opanci i obojci

Da li je moguce? Pa da li smo mogli u potpuno suprotnom smeru kao narod i drustvo da idemo od raspada SFRJ? Jedni odu cak i u svemir, a mi ubrzanim korakom ka kamenom dobu. Jescemo opanke kada Slovenci budu imali i svoje kosmonaute.

(уторак, 23. јул 2019, 16:10) - DAN [нерегистровани]

Dumljivo

Pa za našu javnost i sami sateliti su sumljivi i više liče na filmsku režiju ! Pogledajte komentare na Apolo !

(уторак, 23. јул 2019, 15:10) - Dejan [нерегистровани]

*

e super... Slovenija shvatila nacionalni interes, ne klasican telekomunikacioni projekat, vec naucna osnova proucavanja zracenja same povrsine Zemlje. A mi koji smo smo svojevremeno bili u mogucnosti da zakupimo satelit zarad poboljsane bezbednosti zemlje, smo politicki kaznili i ismejali coveka zastupnika ideje. Sada kada imamo stare radarske sisteme i jos uze podrucje nadgledanja sopstvene teritorije, mi tezimo da kupimo nove sisteme radarske kontrole, a mogli smo da imamo i satelitsku!!! i na kraju kada uporedis sa jedne strane - mala Slovenija proucava probleme od globalnog interesa, a gde smo mi? Gde je celokupna naucna baza Srbije? jel cuti? jel obezglavljena? gde su projekti i finansiranje istih???