Бајке, измишљене, немогуће, али преко потребне!

Живот није бајка, али бајке су неопходне за здраво одрастање детета. То су прве приче које причамо својој деци. Колико год биле сурове и понекад страшне, ипак је најважније то што на крају увек побеђује добро.

Чињеница је да се о правима детета данас много говори, и треба, деца су заједно са старима најосетљивији део наше популације. Исто тако се у многим сегментима претерује и помало ме брине то што би деца могла да изгубе природно право да буду деца, да не знају све, да буду и неодговорна, да имају право на несташлуке, понеки неоправдани час, да имају право на немогуће захтеве и измаштане сваштарије...

А брине ме и то што би деца с временом могла и да остану без бајке, оне праве, сурове, измаштане, немогуће а преко потребне бајке. Проблем у бајкама виде они који сматрају да овакве приче непотребно трауматизују децу и кваре им радост срећног детињства. Бајке се данас све чешће виде као најранији заговорници насиља и политички некоректних сексуалних стереотипова.

Коментаришући ову појаву, психијатар и психоаналитичар др Зоран Миливојевић упозорио је на то да је неопходно да се причају бајке у изворном облику, без мењања и улепшавања јер је то начин да се деца врло рано упознају са оним што је зло и лоше и да спознају шта је добро, без збуњивања. Бајке су прве приче које причамо деци о догађајима у великом и непознатом свету који се налази изван сигурног породичног круга и родитељске љубави.

Оне имају важан утицај на изградњу основних, почетних дететових уверења о непознатим људима, љубави, природи, о великом свету који га очекује. Др Миливојевић подсећа да је структура заплета у бајкама таква да њеног главног јунака, са којим дете углавном може да се поистовети, угрожава зла особа, зла сила, да би се прича завршила тако што добра особа или виша сила спасава јунака. Зато бајке имају срећан крај у којем љубав и правда побеђују зло.

Оно што ми упада у очи јесу „модификоване“ савремене бајке у којима принц пољуби принца и пробуди га из стогодишњег сна, а лепотица се заљуби у принцезу па заједно оду код њеног тате фабриканта да живе у раскошном дворцу... Примера има још толико да и нас у годинама збуне, а тек клинце који су до јуче били у пеленама? Чему? Пишу се нове или ревидирају старе бајке да би биле прихватљивије? А коме? Родитељима? Политици? Дискриминисаним групама? Ма дајте, да ли заиста мислите да деца ишта о томе треба да знају и да их истински такве ствари занимају?

У реду, све је подложно промени и све се мења, али молим вас, сачувајмо право детета на бајку, на злог вука, добру Црвенкапу, храброг ловца, уснулу лепотицу, злу вештицу, на добре виле, чаробњаке и остале јунаке. Боље је да се позабавимо озбиљним преиспитивањем васпитних процеса и мера, образовног система и онога што им у широком кругу нудимо као слику стварности, оне исте стварности за коју они нису криви, јер смо је ми таквом учинили.

Питам се да ли су родитељи били добри интерпретатори бајки кад је толико младог, малолетног света огрезлог у криминалу, насиљу и девијацијама? Па они не знају да је на крају ловац убио вука, да су добри Ивица и Марица упропастили стару опаку вештицу, да је зла маћеха завршила у паклу, да је страшна звер у ствари предиван принц, да ти за нечију љубав не требају балске хаљине и чаробне ципелице..?

Да се вратим на речи др Зорана Миливојевића који објашњава да бајке омогућавају детету да се развија, да из фазе незнања и потпуне наивности пређе у следећу развојну фазу у којој прихвата постојање доброг и злог. Тако даље кроз живот деца, па људи, граде свој пут, праве изборе, међусобне односе на основу онога што су усвојили још у најранијем детињству.

И зато вас молим да бајке остану бајке, пишите нове, али нека суштина остане иста, не мењајте оне на којима су стасавале генерације. Сведоци смо писања и неке нове историје, мењају се подаци и историјске чињенице, како коме одговара и како ко сме... Али не дирајте бајке – ако је стварност само пола живота, шта нам остаје у другој половини?

број коментара 3 Пошаљи коментар
(субота, 06. феб 2016, 19:21) - anonymous [нерегистровани]

...

Frojd nikad nije objašnjavao bajke. Bajke nemaju nikakav značaj za odrastanje deteta i nisu nikakav imaginarni svet nego pravdanje (vlastitog činjenja) zla u stvarnom svetu, što se deci, pogotovo današnjoj, usađuje u glavu 0-24, 1/7. Bajke su amoralne, zasnivaju se na zakonu sile i beskrajno dosadnim stereotipima, poput onoga da su sve Pepeljugine protivnice debele, ružne, glupe... Bajke su degradacija mitova, odraz klasne organizacije društva.

(субота, 06. феб 2016, 17:26) - anonymous [нерегистровани]

Bajke Da ili Ne

Gospodine pričate gluposti. Objasniću vam zašto: bajke su bajke ulepšavaju detinjstvo i ništa drugo. Sve ostale analize bajki na osnovu Frojda i ostalih su smešne. Znate onda deci ne bi trebali da ćitamo pesme Mike Antića ili Duša Radovića, možda Branka Ćopića. Nemojte preterivati zlo tražite u današnjem svetu a ne u nekom imaginarnom.

(субота, 06. феб 2016, 16:33) - anonymous [нерегистровани]

...

Ali u narodnim bajkama su dobre jedine potpuno pasivne žene. Aktivne žene su zle. Braća Grim su menjali i prilagođavali narodne bajke, doduše, često samo površno. H.K. Andersen je pisao bajke koje poneka mogu da se nazovu morbidnima. Šarl Pero je bio najbliži duhu narodne priče... Itd. Struktura bajke je mnooooogo komplikovanija nego što to pretpostavlja taj citirani lekar, o bajkama je napisana obimna a jednom... intelektualcu?... lako dostupna literatura.
Dva momenta: koliko je danas devojaka kojima je zaista bitno da li ih drugi vide kao ličnost ili pasivni objekat... Najmlađi brat iz bajke obično završi kao kralj, što podrazumeva veliko materijalno bogatstvo. Drugo: današnje mlade da budu nasilni najčešće tera njihov položaj na socijalnoj lestvici. Ekstremi se dodiruju. Glumac Džoš Brolin ispričao je priču o svom detinjstvu u kojoj kaže kako su deca bogatih roditelja, gde je i on spadao, za drugove imali decu poptunh siromaha. Šta ih je povezivalo? To što ni o jednima ni o drugima roditelji nikad nisu brinuli. Naravno da su takva deca bila vrlo nasilna... Bajke ne treba potcenjivati. Podjenako ih ne treba ni precenjivati. U njima ne pobeđuje dobro, nego (politička) moć i (materijalno) bogatstvo.
Ko je negativac u bajci iz XX veka, filmu Blejraner (adaptacija romana F.K. Dika)? Ljudi. Mašine su pozitivni likovi. Ipak, potrebno je neko vreme da se dosetiš gde je kvaka...