Урођене аномалије новорођенчади могу се успешно лечити

У друштву се значај пренаталне дијагностике погрешно тумачи. Сматра се да, уколико беба има аномалију, трудноћу треба аутоматски прекинути. Родитељи, нажалост, не знају да је можда то њихово једино дете и да ће операцијом – била она компликованија или не, имати здраво дете и наставак своје лозе, односно имаће радост следећих осамдесет година живота, истиче проф. др Марија Лукач, специјалиста дечје хирургије и шеф Одељења неонаталне хирургије на Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој.

Кад гинеколог посумња да се ради о некој аномалији плода, онда трудницу упућује на Конзилијум за пренаталну дијагностику. Конзилијум, осим гинеколога специјализованих за утврђивање аномалија нерођених беба, чине и кардиолози који раде ултразвук нерођеним бебама, затим дечји хирурзи, дечји уролози, неурохирурзи, генетичари и неонатолози.

Конзилијум доноси одлуку о постојању аномалије, даљем току трудноће и евентуалном исходу трудноће. Ово је веома значајно јер се данас мајке транспортују пре порођаја у терцијерне установе које су близу неонаталних односно хируршких центара који ће збрињавати новорођенче.

Тиме се избегава транспорт бебе са урођеном аномалијом, већ мајка долази на планирани порођај у центар који је оспособљен да то решава и где је тим лекара спреман да одмах преузме бебу. Суштина је да се беба адекватно и што квалитетније лечи.

Срећом, већина аномалија, осим ако су везане за хромозомске аномалије, практично су излечиве и имају добру прогнозу. Наши лекари то објашњавају родитељима на Конзилијуму, премда шира популација још увек је слабо едукована – већ долазе са идејом да, ако дете има неку ману, треба прекинути трудноћу.

Које се дијагностичке процедуре примењују у Вашој амбуланти?

У нашу амбуланту долазе бебе узраста до месец дана у случају да повраћају услед хипертрофичне стенозе пилоруса, која има за основу хируршко обољење у првих месец дана. Затим бебе где изостаје столица, које имају проблем са пупком, килу или неспуштен тестис.

Бебе које имају откривену неку тумефакцију или неку инфекцију, било да је то инфекција зглоба или инфекција после вакцине – врло је широк дијапазон дијагностичких процедура које касније лечимо.

Исто тако контролишемо све бебе које смо пренатално или после рођења дијагностиковали и оне које смо оперисали на нашој клиници. Ми контролишемо наше пацијенте практично све до осамнаесте године, односно, док је то њима потребно.

Одакле долазе пацијенти?

Пацијенти долазе из целе Србије зато што су наша клиника и Институт за мајку и дете терцијерни центри оспособљени за кардио-хируршке и друге сложене операције. Имамо и пацијенте из региона, пре свега из Црне Горе, Републике Српске, а за неке сложене аноректалне аномалије и из Македоније и Хрватске.

Одељење неонаталне хирургије на Универзитетској дечјој клиници основао је 1976. године професор Стојан Живковић, иначе ђак британске школе дечје хирургије, по узору на прво хируршко неонатално одељење Дечје болнице у Ливерпулу. Од 2004. године, то одељење ради са Одељењем педијатријске неонатологије у циљу заједничког мултидисиплинарног приступа лечењу новорођенчади.

Које су то аномалије и тешка обољења са којима се дете рађа а захтевају непосредно хируршко лечење, открива доц. др. Сања Синђић Антуновић, која води трочлани тим неонатолошких хирурга.

Аномалије са којима се деца рађају, а захтевају непосредно хируршко лечење, обично су веома сложене, чак и када се ради о најједноставнијим препонским килама, које се у том узрасту најчешће појављују у виду компликација са укљештењем црева.

Наравно, има и оних аномалија које су значајно сложене и тешке, као што су поремећаји у развоју мозга, кичмене мождине, поремећаји у развоју једњака са, врло често, недостатком готово читавог грудног дела једњака, затим са прекидима у континуитету црева, недостатком дијафрагме и развојем абдоминалних органа у грудном кошу током девет месеци пренаталног феталног развоја.

Такође су то веома комплексне аномалије недостатка предњег трбушног зида са свим органима који се развијају у плодовој води, односно који су по рођењу детета изложени у потпуности спољашњој средини.

Постоји и врло широк дијапазон аномалија које су везане за недостатак аналног отвора и бројни урођени тумори, који веома често дају необичне деформитете новорођеног детета.

Које хируршке интервенције изводите и колико су ти захвати успешни?

Постоје процедуре које треба да се поштују непосредно по рођењу да би се превенирале компликације које су за живот опасне, а тиме едукујемо бројне генерације неонатолога педијатара који раде у породилиштима.

Захваљујући томе, данас добијамо спремну децу за хируршко лечење, тако да се и у најтежим случајевима хируршко лечење успешно обавља и има веома добар исход.

Посебно смо поносни на успешно решевање веома ретких и веома тешких аномалија недостатка грудног дела једњака. Оперисали смо седам болесника – код троје смо морали једњак да надокнадимо желуцем, а код четворо њих смо савременом методологијом путем продужавања слепих окрајака успели да успоставимо континуитет једњака.

Са друге стране, постоје веома тешке и комплексне аномалије које су везане за недостатак аналног отвора. Уместо сва три нормална отвора код женског детета, мокраћних путева, унутрашњих гениталија и цревног пута, сва та три пута се уливају у један канал. То је веома ретка аномалија коју не препознају чак ни дечји хирурзи. Ми смо овде учили од врхунских ауторитета и сада успешно изводимо те операције.

Данас примењујемо модерну оперативну технику и у операцијама мегаколона – функционалног поремећаја црева, што сматрамо великим успехом. То је обољење које се некад лечило са неколико операција -–до друге године живота дете је обично имало стому и кесу, где је ишла столица док се не заврши лечење. Данас се ради операција којом у једном акту кроз анални отвор, без ожиљка на предњем трбушном зиду, без икаквих последица и комликација, дете је здраво а хоспитализација врло кратко траје, док се оперативни захват завршава већ у прва два месеца живота.

Да ли сарађујете са колегама из иностранства, у смислу размене искустава и даљег усавршавања?

Да, ми стручну сарадњу одржавамо у контунуитету и то су заиста врхунски ауторитети у дечјој хирургији из Велике Британије, Француске и САД.

Са друге стране, наша сатисфакција је велика и зато што, за разлику од других грана хирургије уопште, па чак и дечје медицине, неонатална хирургија омогућава да потпуно излечимо дете и да му омогућимо нормалан раст и развој, да од њега сутрадан постане здрав одрастао човек. У томе је наше велико задовољство и наш велики ентузијазам.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(петак, 05. јул 2019, 18:57) - anonymous [нерегистровани]

I

Kako doći do vas?