Шарена страна „мрачногˮ средњег века

Средина није била златна, ако је веровати речима Франческа Петрарке који је средњи век окарактерисао као „мрачно добаˮ. Средњи век је обележен том негативном конотацијом и данас, иако су је ублажили модерни историчари. Док је за Петрарку и хуманисте његовог доба мрак представљао симбол за декаденцију хуманистичке културе насталу после антике, за данашње историчаре он представља одредницу за период о ком имамо много мање писаних трагова него што је случај са временима пре и после.

Чињеница је да у колективној свести и даље доживљавамо средњи век као период у ком је културни развитак био резервисан за уске и затворене кругове манастира. Премда манастири јесу били носиоци западне културе у средњем веку, то није била једина култура која је у том периоду постојала. Наиме, најраспрострањенија култура средњег века била је народна. Услед усменог карактера и „ниског" статуса, дуго није успела да освоји симпатије и пажњу проучавалаца. Међутим, чим је почела да се сагледава као озбиљан предмет истраживања, та „проста" култура открила је шареноликост која је разведрила мрачно небо средњег века.

Карактер те народне културе можда се најбоље може објаснити кроз појам карневала. У средњем веку, карневал је означавао фестивал од неколико дана који се одржавао уочи великог поста. Сама реч „carne vale" значила је збогом месо, што је упућивало на то да су се људи током тих неколико дана припремали да се опросте од меса, али и других овоземаљских ужитака. Због тога је за време карневала било дозвољено чинити све оне ствари које су током остатка године биле забрањене. Тада се поредак света окретао наглавачке, сви људи су привидно и привремено постајали једнаки, на власти је седео краљ-луда.

Карневал је трајао само неколико дана, после којих се све враћало у пређашњи поредак. Међутим, дух карневала је опстајао и дуже ‒ на улицама, трговима, пијацама, у простаклуцима и ласцивним вицевима простог народа, који је био неписмен, те није могао да остави писана сведочанства своје културе.

Тек је у другој половини 14. века дошло до појаве значајних књижевних дела која су се позабавила приказом те занемарене ниске културе. Бокачов „Декамерон" излази 1353. године и представља једно од револуционарних дела, не само за књижевност већ и за европску културу. У питању је била збирка новела, од којих су многе биле ласцивне и подривачки настројене према црквеним доктринама. Премда су Бокачови јунаци били претежно припадници новог друштвеног сталежа ‒ грађанства ‒ њихове приче су духом дочаравале све оне ниске побуде које су вековима сматране табу темама недостојним високе културе. Неколико деценија након „Декамерона", у енглеској се појавило дело сличне форме и садржаја ‒ „Кентерберијске приче" Џефрија Чосера. То дело је, између осталог, било и прво књижевно дело енглеске књижевности које је уместо на латинском, или француском, било написано енглеским говорним језиком ‒  језиком који је могао да разуме обичан народ.

Касније је, преводом „Хиљаду и једне ноћи" на француски у 18. веку, уочена још једна књижевна паралела. Шехерезадине приче, такође из средњег века, исто тако представљају збирку уметнички обликованих народних прича, које су показале да ни на Истоку средњовековни човек није био тако смеран, скрушен и богоугодан као што би се могло помислити.

Једна од теорија карневала јесте такозвана теорија заптивене буради. Према њој, народ је као заптивено буре које ће пући уколико му се с времена на време не одврне вентил ‒ другим речима, уколико му се повремено не допусти да ужива у овоземаљским благодетима, првенствено у телесним ужицима. Ипак, не треба заборавити да се та теорија односи на човека „мрачног" средњег века, и да остаје нерешено питање: није ли данашњи свет прерастао у бесконачни карневал?

 

број коментара 6 Пошаљи коментар
(понедељак, 14. окт 2019, 08:21) - MedievalZ [нерегистровани]

Нетачности у чланку

Текст је доста лош. Није истина да данас историчари гледају на тај период као мрачно доба. То уопште није истина. Ја читам најновије књиге о томе периоду на енглеском. Нема говора о томе. То је права глупост. Једино се рани средњи век 500-1000 године гледа донекле негативно и то због мањка писаних извора, али и то временом одлази. Овде пише да је у средњем веку било мањак писаних извора и то се мисли на цео период. Нетачно. Ево примера. Један француски историчар је написао књигу о фр. краљу Филипу 2 који је живео крајем 12. и почетком 13. века. Он је проучио све изворе којих има читав океан, тако да је написао књигу од 1000 страница о њему. То је море извора колико их има на Западу. Код нас је нормално нажалост другачије, али и ту се ко зна шта може наћи кад би се историчари ангажовали, ко зна шта има од српских извора по разним билиботекама и архивима по Европи и Турској.
Што се тиче тога да је то било мрачно доба то је нетачно, нормално под тим се мисли као бвреме глупавости. Тотално нетачно. Мислим да је јако штетно и да смо ми баш себе оштетили што се тај период не прматра и не схвата реално.
Друго је то што је папство променило религију, то све стоји и разне новине су уведене као нпр. крсташки ратови, инквизиција, папски примат и друго. То је друга ствар и то стоји.

(среда, 25. окт 2017, 09:01) - Nikon Sevast [нерегистровани]

Nema Vizantije

Samo da dodam da nikada nije postojala drzava pod imenom "Vizantija". To je bilo (Istocno) Rimsko Carstvo ili kako su Grci izgovarali "Romeja". Zapadni istoricari su izmislili pojam "Vizantija" jer nisu zeleli da priznaju da je Rimsko Carstvo pravoslavna imperija. I da, tamo je bila daleko razvijenija kultura. Srednji vek je bio na zapadu ali ne i na istoku.

(среда, 25. окт 2017, 03:41) - Stefan [нерегистровани]

Srednji vek

Ja ne znam kako je to osim kroz filmove doslo kod nas. Srednji vek na istoku nije bio isti kao i na zapadu. Zapravo oni to nazivaju tamnim jer je Katolicka crkva pravila haos unutar zemalja i van njih.

Nq istoku nije bilo tako. Mi nismo palili na lomaci 'vestice' odnisno 'teroriste' tog veka. Nazalost zapad taj sindrom nikada nije napustio a posto zapad vlada svetom trenutno mozemo reci da se iz njihovo zaostalog srednjeg veka jos nismo izvukli.

I tacno zasto bi mi srbi zvali srednji vek tamom kad je vizantija bila nesto svetlo i dobro u svetu. A i kasnije tuci nas jesu razbijali kroz vekove koji su dosli ali su cak i oni bili civilizacija za ono sta se desavalo.pod katolickom crkvom.

Sto.bi rekli ovi neuki.na vlasti nama stvarno trebaju muzeji pod hitni

(уторак, 24. окт 2017, 17:16) - anonymous [нерегистровани]

Pa htio ti to ili ne

... i tzv vizantija je bila u Srednjem vijeku!
Oni su imali puno zlata i zato su bili razvijeni ä, a kultura... koliko para toliko muzike. Carevi su živjeli na visokoj nozi, a ostali su se snalazili kako si znali i umjeli. Pa u toj vašoj idealozvanoj "vizantiji", ljudima je bilo zabranjeno da budu drugo osim Rimljani, a druge religije su bile zabranjene i proganjane!
Zar je to hrišćanski? Za jako kratko vrijeme hrišćanstvo je postalo od proganjane religije, religija koja proganja druge!?

(уторак, 24. окт 2017, 13:19) - anonymous [нерегистровани]

A Vizantija?

"Mračni srednji vek" odnosi se na Zapad., a ne na Vizantiju i njen uticaj na našu kulturu.

(уторак, 24. окт 2017, 08:59) - Петар Јараковић [нерегистровани]

jarakovicpetar@yahoo.com

"Смеран, скрушен и богоугодан" Дали су то мане или врлине?