Тајне привлачности

Одавно је познато да инсекти луче посебне, лако испарљиве супстанце, које се називају феромони и служе им да привуку јединку супротног пола своје врсте. Утврђено је да и животиње луче феромоне.

За разлику од инсеката, којима за пријем информације служе антене, животиње имају развијен посебан пријемни орган. Тај орган се налази у њиховој носној дупљи и назива се „вемероназални орган".
Поједини научници сматрају да и код човека постоје супстанце које имају исту или сличну улогу као феромони код животиња. Др Винифред Б. Катлер из Филаделфије је први доказао присуство феромона код људи. Он и његови сарадници сматрају да феромони могу имати огроман утицај на партнера. Потврђено је да феромони које лучи мушкарац могу да утичу на менструални циклус жене, као и на њену репродуктивну моћ. Такође се сматра да су феромони одговорни за већу сексуалну привлачност жене током периода овулације.

Интересантно је тврђење да феромони жене могу да утичу на другу женску особу која је у дужем периоду у њеној близини, те се дешава да имају синхроне менструалне циклусе. Изгледа да је природна функција феромона веома значајна за опстанак врсте. Сматра се да омогућавају избор партнера са различитом структуром имуносистема од сопственог. Као последица тога, потомци добијају у наслеђе разноврсније одбрамбене механизме који им омогућавају боље прилагођавање и преживљавање.

Експериментално је утврђено да женка миша бира мужјака са различитим генетичким предиспозицијама; такође, показало се да у току бременитости бира јединке које имају сличан генетички склоп. Изгледа да је природа и то подесила, јер су управо те јединке оне које се нагонски брину за очување свог потомства. Зоолог Kлаус Ведекинд из Швајцарске је извео експеримент којим је потврдио да је и код човека утицај феромона на избор партнера исти. Жене су бирале ношене мајице мушкараца који су имали друкчији генетички склоп од њихових, док је у периоду трудноће избор пао на блиске рођаке.

Има и научника који се не слажу у потпуности са постојањем феромона код човека. Фурлов сматра да постоје феромонима сличне супстанце које почињу да се луче у току пубертета и спадају у групу стероида.

У току су бројне студије о феромонима код човека, и то углавном на тему утицаја на сексуалну привлачност међу половима. Ипак, показало се да су ефекти људских феромона на сексуалну привлачност много мањи него што се очекивало. Изгледа да човек има различита „чула за лепоту" него друге врсте. Другим речима, за човека лепота која се може видети очима привлачнија је од лепоте која се може осетити чулом мириса.

број коментара 2 пошаљи коментар
(четвртак, 15. феб 2018, 08:39)
Joca [нерегистровани]

Kod svih živih bića je isto, samo što ljudi bolje i više lažu

Pa to su gluposti, to u vezi čoveka, to nije tačno. Ljudima je miris isto tako važan, uostalom zato ljudi i kažu „Ne mirišu se (ili: Ne mirišu se baš nešto)”, samo ljudi, za razliku od životinja mnogo više lažu. Inače, kod svih živih bića je sve važno, pa i miris, a tako i kod ljudi, tačnije kod 99% ljudi, ali, kažem, ljudi bolje lažu i negiraju, jer im miris iz nekog čudnog razloga zvuči i deluje - prostački ?!?

(среда, 14. феб 2018, 16:59)
www.mbt66.eu [нерегистровани]

re: Drugim rečima, za čoveka lepota koja se može videti očima privlačnija je od lepote koja se može osetiti čulom mirisa.


Privlačnija je na prvi pogled, alinakon toga miris postaje sve bitniji, pa možda zato postoji previše onih koji koriste parfeme i na taj način zagađuju okolinu i uništavaju ozon!