Гујин чешаљ, фосили и слепи мишеви

На основу студија заштите Завода за заштиту природе Србије и предлога Уредбе Министарства за заштиту животне средине, Влада Србије је донела Уредбу о проглашењу споменика природе „Пећински систем Самар“ и „Тупижничка леденица“ – два нова заштићена подручја у 2019. години.

Споменик природе „Пећински систем Самар" код Сврљига сврстава се у прву категорију заштићеног подручја националног значаја. Обухвата површину од 56,50 ха и стављен је под заштиту са циљем очувања геолошких, хидрографских и биолошких вредности тунелског пећинског система флувио-крашког типа.

„Пећински систем је развијен у два нивоа проходних канала, и са једним стално потопљеним нивоом подземне крашке циркулације. Значајан је и као станиште ретких и ендемичних врста животиња и инсеката, посебно врсте зглавкара гујиног чешља, више врста слепих мишева, великог потковичара, малог потковичара, дугопрстог вечерњака и фосилних налаза животиња из плеистоцена и холоцена", наводе у Заводу.

Споменик природе „Тупижничка леденица" налази се на територији општине Књажевац, сврстан је такође у прву категорију заштићеног подручја националног значаја. Тупижничка леденица је крашка јама на јужном делу планине Тупижницe а како објашњавају у Заводу, ставља се под заштиту због „очувања репрезентативних геоморфолошких, геолошких, хидрогеографских и биолошких вредности крашке јаме као спелеолошког објекта типа статичке леденице. На овом подручју очуваће се, кроз посебну заштиту, и врсте: класаста хабулица, здравац, зечја соца, јетрењача, гујин чешаљ.

„Пећински систем Самар" и „Тупижничка леденица" поверени су на управљање Јавном предузећу „Србијашумеˮ.

Зимско пребројавање

Из Завода су саопштили и резултате зимског бројања белоглавих супова. Утврђена је њихова стабилна бројност а истиче се и да је колонија белоглавих супова у Специјалном резервату природе „Увац" највећа на простору Балканског полуострва.

Зимско бројање реализовано је на нивоу балканских држава. На основу бројања изведеног у Бугарској, Грчкој (континентални део), Македонији и Србији, утврђено је присуство између 809 и 811 белоглавих супова на Балкану.

Појединачно, утврђено је присуство 346 птица у Бугарској, 345 у Србији, 90-92 птице у Грчкој и 28 јединки у Македонији.

Зимским цензусом у СРП „Увац" забележене су 233 јединке белоглавог супа. Процењује се да је укупна бројност белоглавог супа на том подручју нешто већа и она према процени стручњака Завода износи око 270 јединки.

Приредила Маја Стојановић

број коментара 1 Пошаљи коментар
(четвртак, 17. јан 2019, 14:31) - Su [нерегистровани]

Zaštititi.....

Lijepo.....:)