Истине и заблуде о рибљим стазама

Често се протурају тезе да проблеми са деривационим мини-хидроелектранама настају зато што се не поштују услови заштите природе и не успостављају функционалне рибље стазе. Напротив, рибље стазе које се остављају код изградње деривационих мини-хидроелектрана, где се бар 85 одсто реке измести у цеви, често немају никакву функцију.

„У пастрмским екосистемима рибље стазе не могу да се успоставе. Пастрмке на нашим рекама неће да их користе зато што нису миграторне врсте, већ територијалне. Миграторне пастрмке код нас су реткост, али ни оне неће моћи да користе ове стазе приликом ниског јесењег и зимског водостаја, јер ће тада сва вода бити у цевима деривационих мини-хидроелектрана", објашњава проф. др Предраг Симоновић са Биолошког факултета Универзитета у Београду.

Још једна заблуда на коју нас упућује проф. Симоновић јесте да замућење воде до кога долази приликом изградње мини-хидроелектрана може да угрози поједине врсте риба.

„То је нетачно, јер се милионима година пастрмкама и другим врстама риба мути вода, а оне преживљавају. Заправо, оно што ће их дотући ‒ тако што ће најпре смањити њихову популацију, а затим их и искоренити ‒ јесте убацивање воде у цеви и остављање сувих корита. Поготово је то опасно током ниског водостаја планинских река. Тада би миграторне пастрмке можда и ишле у рибље стазе ради одласка у плодишта на рекама, а то не могу због захватања велике количине воде за хидроелектрану, што речно дно оставља полусувим или сувим", каже проф. Симоновић.

Угрожене врсте

Проблем је и у томе што миграторне рибе не добијају у право време хидраулични сигнал да уђу у рибљу стазу, а исто се догађа и са рибљом млађи.

Позитивне примере градње мини-хидроелектрана проф. Симоновић види једино у некадашњим воденицама и примеру Словачке са добро направљеним рибљим стазама.

„Са деривационим мини-хидроелектранама рибе немају довољно воде за своје основне животне потребе. Ти организми, иначе, живе у таквим стаништима да биолошки оптимум имају свега пет одсто времена годишње. Кад има мало више воде, оне се измресте, кад има мало бољег транспорта седимента оне се, опет, измресте ту где им за мрест одговора. Али не може се стално живети на биолошком минимуму. То онда води у изумирање."

С обзиром на то да су пастрмке заштићена врста, по проф. Симоновићу, требало би одбијати захтеве за изградњу мини-хидроелектрана док не буде касно.

„Стара планина је егзактан пример штета које се наносе екосистемима изградњом деривационих мини-хидроелектрана јер су радови и активности који се тамо одвијају изузетно разорни. Делови водотока остају суви, што искључује на тим местима живот било каквих водених организама", каже проф. Симоновић.

Угрожене су и заштићене врсте инсеката, нпр. мајске муве или једнодневке, разне врсте жаба, репати водоземци, а поготово аутохтоне врсте пастрмки које имају значај не само за Србију и Балкан већ и за европски и светски биодиверзитет.

И друге реке у Србији, попут Власине, поседују јединствен хаплотип пастрмке у свету, а ми смо ову реку скоро уништили изградњом мини-хидроелектрана.

број коментара 10 Пошаљи коментар
(четвртак, 24. јан 2019, 13:26) - gradjevinski inzenjer [нерегистровани]

MHE i Stara Planina

Na Staroj Planini ne postoji niti jedna mala hidrocentrala koja je u radu, pa ne znam odakle konstatacija u tekstu. Jedna je u izgradnji trenutno i to na Knjazevackoj strani Stare Planine. U Srbiji postoji 14 elektrna koje je drzava izgradila u proslom veku. 9 su derivacione, Ni jedna nema riblju stazu. U Djetinji ima pastrmke i iznad i ispod velike brane, U Nisavi ima ribe i iznad i ispod vodozahvata Sv. Petka, u Timoku nema ribe ni uzvodno ni nizvodno od brane jer je sva pobijena teskim metalima koji se ispustaju u reku.....Sto se tice Slovacke, pa oni imaju i u zasticenim dobrima-na Malim Tatrima izgradjene derivacione MHE....Isto kao i Svajcarsk, isto kao i Nemacka, isto kao i Norveska....Male hidroelektrane su ekoloski prihvatljive i sam otreba definisati tacno pod kojim uslovima mogu da se grade a zabraniti nesto je stari srpski obicaj> bolje da ne moze nego da razmisljam da li i kako moze.

(уторак, 22. јан 2019, 02:29) - milos canada [нерегистровани]

ti i tvoj profesor

rodjo se na UNI pa do Save do Dunava i do Canade.Sva riba pliva Uzvodno a zasto ja znam

(понедељак, 21. јан 2019, 17:10) - mARKO [нерегистровани]

Odgovor

Pastrmke se mreste uglavnom na pritokama reka (na šljunku) u kojima borave tokom godine, a te pritoke su uglavnom najviše napadnute sa MHE. Nije moguće da se mreste nizvodno. Kese i plastika ne zagadjuju vodu vec su samo ruzni prizor i na tim rekama nema hemijskog zagađenja.

(понедељак, 21. јан 2019, 12:13) - Aleksandar Đorđević [нерегистровани]

Ajde!

Lupnu i ostade živ.

(недеља, 20. јан 2019, 21:57) - Igor Gavran [нерегистровани]

Pastrmka i MHE

Preliv je na bioloskom minimumu samo leti kad ima malo vode. Ako je dobro napravljen u njemu uvek ima vode, prvo se uzima za minimum pa tek onda za MHE. U praksi preko brane skoro uvek preliva znacajna kolicina vode, posto se cevovodi i turbine obicno projektuju za ekonomski protok vode. Ima ljudi koji predimenzionisu cevovode i turbine ali to drzava treba da spreci. U sustini tu je i investitor na gubitku jervise placa opremu, a to su ogromne pare. Pastrmka se mresti krajem godine kada ima dosta vode. Ribu u Srbiji nisu unistile MHE vec kanalizacija i hemija.

(недеља, 20. јан 2019, 18:14) - Иван Згрожени [нерегистровани]

Драги проф. др Предраг Симоновић

Из свега што сам од вас научио закључујем да је за наше реке најбоље да иду цевима. Једино ћемо тако имати чисту воду без пластичних кеса и флаша, хемикалија и сл. А рибе? Сами кажете да се прилагоде новонасталим условима па се мресте када су ти услови оптимални. То значи да ће потражити такве услове низводно. Проблем решен. И људи, када их потерају огњишта, оду на неко боље место.

(недеља, 20. јан 2019, 14:53) - Miloš Đoković [нерегистровани]

Reke su već uništene

Dugogodišnji sam ribolovac i ljubitelj prirode i sliva reke Zapadne Morave i njenih pritoka. Mogu slobodno da kažem da su naše vode već uništene a da je priroda prepuštena sama sebi. Zakoni se ne poštuje i ne sprovode. Nelegalno vađenje šljunka, nekontrolisano zalivanje, hemijsko zagađenje, krivolov, nelegalna gradnja, deponije kao i niski vodostaji doveli su do toga da i ako odvedemo svoju decu u prirodu tamo ih ništa neće oduševiti niti zainteresovati. Ne znam kakvu satisfakciju mogu imati ozbiljni ekolozi a osim prazne priče nijedan dugoročan projekat očuvanja voda nije pokrenut, niti je neki zagađivač ozbiljno kažnjen. Mini hidroelektrane su samo još jedan u nizu pokazatelj da se zbog interesa pojedinaca kompletne generacije osiromašuju i teraju iz ove zemlje.... Ukoliko neko ima bilo kakvu dilemu o gore navedenim problemima, u svakom trenutku mogu da ih odvedem da se uvere bar na tri deponije, sljunkare ograđene obale od strane povlašćenih pojedinaca ovog društva.

(недеља, 20. јан 2019, 14:01) - Јован [нерегистровани]

А држава и даље ћути

И поред неподељеног мишљења стручњака да су деривационе МХЕ зло које неповратно уништава наше реке.

(недеља, 20. јан 2019, 13:20) - Marko [нерегистровани]

Gazdovati

Potrebno se prema prirodi pohoditi kao prema samom sebi jer tek tada ćemo imati blagostanje... Ekosistem mora da bude na prvom mjestu... A onda i čovjek kao pojedinac ili kao društvo dobija puno više.. a za to je potrebno puno pričati i mijenjati iskustva i mišljenja... I usvajati najbolje zakone sa moralnim vrijednostima... Marko

(недеља, 20. јан 2019, 12:49) - anonymous [нерегистровани]

Bravo za ovu temu

Bravo! Kako se odnosimo prema prirodi i planeti Zemlji, tako će nam se vratiti. Ali, izgleda da oni koji treba da vode računa o tome, razmišljaju od danas do sutra. Kampanjski. Sebično, kao da ne postoje buduće generacije...