Европска недеља превенције рака грлића материце

У Србији свакога дана најмање једна жена умре а четири жене оболе од рака грлића материце...

И поред доказаних мера превенције, рак грлића материце је у нашој земљи већ годинама један од водећих узрока оболевања и умирања у женској популацији. Са стопом оболевања од 29,4/100.000 и умирања од 12,2/100.000 становника, наша земља се налази на неславном петом месту у Европи. Сваке године око хиљаду триста жена оболи, док приближно пет стотина њих изгуби живот од овог обољења.

Оно се може спречити, што додатно истиче значај активности којима се пажња жена усмерава не само на могућност већ и на неопходност коришћења доступних превентивних мера.

Према подацима Популационог регистра за рак, на подручју Београда више од 4.600 жена живи са овом болешћу, док сваке године од ње умре око сто наших суграђанки. Само у току 2017. године регистровано је 166 нових случајева болести. Иако је највећи број оболелих жена из старосне групе 40-59 година, последњих година приметно је повећање броја случајева у млађој популацији, тако да је карцином грлића материце у 2017. години био на трећем месту најчешћих узрока смрти жена генеративног доба (15-49 година) у нашем граду.

Један од разлога велике смртности од овог обољења у нашој популацији јесте и чињеница да је у првој фази ова болест углавном без симптома, или су они неспецифични, па се готово две трећине жена први пут јави гинекологу када је болест већ узела маха. Тада само лечење постаје тешко и неизвесно, и поред оперативног захвата захтева примену агресивне радиотерапије, што доводи до значајног продужења лечења и различитих компликација, а све то знатно повећава трошкове и умањује шансе за излечење.

Већина ових случајева могла се спречити да је болест откривена у раној фази и да се на време приступило лечењу.

Редовни прегледи код изабраног гинеколога, спровођење програма организованог скрининга и програма вакцинације против ХПВ инфекције, имају највећи значај у превенцији ове болести.

Шта треба да знамо о раку грлића материце

Рак грлића материце је злоћудни тумор, локализован на доњем делу материце окренутом ка вагини. Настаје када се неке ћелије грлића материце измене и почну да се неконтролисано умножавају. Најчешће се јавља између 35. и 50. године живота.

Да ли се рак грлића материце може спречити?

Развој ове болести се може спречити откривањем раних премалигних промена у ћелијама површинског слоја грлића материце. Неке од ових промена су благе, често без икаквих симптома, и могу се спонтано повући, али постоје и оне које, уколико се на време не уклоне, у периоду од неколико година могу да прерасту у рак грлића материце.

Симптоми који упозоравају на постојање рака грлића материце:

• крварење у току и након сексуалног односа;
• крварење између две менструације;
• продужено менструално крварење;
• крварење након менопаузе;
• појачани вагинални секрет и поред примењене терапије;
• поновљене ранице или оштећења слузокоже грлића;
• бол у крстима или нози, отицање ноге.

Постојање једног или више наведених симптома буди сумњу на постојање рака грлића материце. Те симптоме никако не треба занемарити, нарочито уколико трају дуже времена или уколико се понављају. Уколико их уочите, обратите се свом изабраном лекару!

Који су најчешћи фактори ризика за настанак рака грлића материце?

Основни фактор ризика је дуготрајна инфекција одређеним типовима хуманих папилома вируса (ХПВ). Постоји више од сто типова ХПВ-а, од којих око 40 изазива инфекције слузокоже полних органа код оба пола. Неки од њих узрокују промене у површинским ћелијама грлића материце из којих временом може да се развије рак грлића материце.

У 99,7% случајева рака грлића материце постоји ХПВ инфекција! У чак 70% случајева узрочник је неки од високоризичних типова ХПВ-а (16 и 18), који су доказано онкогени!

Инфекција овим вирусом је честа код сексуално активних људи и најчешће пролази сама, без озбиљнијих здравствених последица. Међутим, уколико ХПВ инфекција траје дуже, ризик за настанак рака грлића материце знатно се повећава.
ХПВ инфекција је неопходан али не и довољан фактор ризика за настанак рака грлића материце!

Ко је под повећаним ризиком од настанка овог карцинома?

Под великим ризиком од настанка рака грлића материце су жене:

• пушачи;
• са ослабљеним имуним системом (ХИВ инфекција, имуносупресивна терапија);
• које су рано ступиле у сексуалне односе (пре 16. године живота):
• које су имале велики број сексуалних партнера;
• које упражњавају сексуалне односе без заштите (кондома);
• које не иду на редовне контролне прегледе;
• које више година користе оралне контрацептиве;
• са прекомерном телесном тежином;
• са честим упалама вагине и материце.

Ризик од настанка рака грлића материце можете смањити: одласком на превентивне прегледе и редовне контроле код гинеколога; јављањем на организовани скрининг за рак грлића материце (када добијете позив из дома здравља); познавањем симптома ове болести и одласком код лекара уколико се уочи неки од њих; вакцинисањем против ХПВ-а уколико спадате у циљну групу за примање вакцине.

Зашто су важни превентивни прегледи?

Циљ редовних превентивних прегледа је откривање почетних промена на грлићу материце пре него што се развије малигно обољење. Што се раније открију промене, лечење је лакше и успешније. Када се рак већ развије, третман постаје тежи. Запамтите, у почетним стадијумима болести најчешће нема никаквих симптома!


Приредила Владана Рашић Драгојевић

 

 

број коментара 0 Пошаљи коментар