Нова истраживања за нову терапију рака

„Ускоро би требало да имамо биомаркере на основу којих ће моћи да се процени да ли ће канцер метастазирати или не. Тако ће моћи да се одреди најбоља терапија за оболелог”, рекла је за Научни програм др Бојана Глигоријевић, професорка на Универзитету Темпл (САД).

Др Бојана Глигоријевић, дипломирани хемичар са Хемијског факултета у Београду, предаје биоинжењерство и води тим истраживача на Универзитету Темпл. Члан је Одсека за биологију канцера Центра Фокс Чејс у Филаделфији. Са својим тимом истражује како се може променити понашање малигних ћелија са циљем да дође до специфичних терапеутика који ће изазвати ћелијску смрт.
Крајем новембра боравила је у Београду, где је одржала низ предавања и радионица и учествовала у изложби „Уметност и наука". Њен боравак у Београду подржао је програм америчке амбасаде у Србији „US Speakers". Искористили смо прилику да сазнамо о њеним истраживањима, чији резултат би могао да донесе преокрет у лечењу рака.

„У нашим истраживањима, која су усмерена на све врсте рака дојке, користимо мултифотонски микроскоп који снима флуоресценцију ‒ сјај у мраку. Најпре из корала и медуза са дна океана који имају способност да сијају у мраку исечемо гене и протеине који им то омогућавају. Потом их убацујемо у ћелије које желимо да посматрамо".

Тако се у лабораторији др Глигоријевић на Универзитету Темпл посматрају ћелије рака, крвни судови и везивно ткиво. Користећи најновију генерацију микроскопа, истраживачи снимају како се ћелије деле, како путују кроз ткиво и крвне судове и како нападају здраво ткиво (како настају метастазе).

Према речима наше саговорнице, тако се добија много података који се помоћу вештачке интелигенције анализирају и на основу тога праве предвиђања која се засад тестирају на мишевима. Истраживачи очекују да ће за неколико година имати биомаркере за предвиђање метастаза који ће имати примену у клиничкој пракси.

Резултати који нађу место у клиничкој пракси имају огромну вредност

Статистика показује да свега један од десет хиљада биомаркера добијених у истраживачким лабораторијама уђе у клиничку праксу. Истраживања чији резултат треба да буде лек или терапеутска метода, у просеку трају десет до петнаест година.

У лабораторији др Глигоријевић на овим биомаркерима ради се последњих десет година. „Недавно смо добили грант од два и по милиона долара од Националног института за канцер (САД) да наредних шест година наставимо са истраживањима у која су укључени инжењери, хемичари, информатичари, онколози, патолози, лекари који виђају пацијенте на дневној бази".
Осим предиктивне дијагностике, др Глигоријевић има за циљ и развој превентивног третмана за оболеле са могућим метастазама, као и потпуно новог терапеутског приступа који се заснива на заустављању деобе малигних ћелија. Више о њеним истраживањима, тимском раду за научни резултат, такмичењу са другим истраживачима за фондове погледајте у емисији Редакције научног програма „Научни интервју ‒ др Бојана Глигоријевић" 25. јануара у 16.45 на Другом програму РТС-а.

број коментара 5 пошаљи коментар
(петак, 25. јан 2019, 20:05)
ponosan muz pobednice raka. [нерегистровани]

Rak je izleciv.

Ako se detektuje i leci na vreme ,i naravno ako je pacijent disciplinovan i ima volju za pobedom.

(петак, 25. јан 2019, 19:35)
Bojana Gligorijevic [нерегистровани]

Rak nije izleciv

Rak (maligni tumor) nikad nije bio izleciva bolest. U proslosti dijagnoza nije bila napredna kao danas pa su statistike delovale manje uznemirujuce. Takodje, ljudi su pre 90 godina redivno umirali od upale pluca, tuberkuloze, gangrene i raznih drugih bolesti koje su danas izlecive antibioticima, higijenom ili vakcinama. Najzad, zivotni vec je bio kraci zbog raznih faktora, ukljucujuci svetske ratove. Zato se mozda cini da ljudi danas cesce umiru od raka.
Rak verovatno nikad nece biti izleciva bolest, ali je danas moguce sa njim ziveti. Zivotni vec pacijenata se produzava napretkom u nauci i medicini i novim dijagnostickim i farmaceutskim metodama, ukljucijuci ne samo lekove vec i imunoterapiju.

(петак, 25. јан 2019, 19:34)
Adam Radivojevic [нерегистровани]

Zašto je Stiv Džabs umro

Zašto je Stiv Džabs umro, ako lek za rak postoji? Nemojte da širite svoje teorije zavere koje mogu samo da nanesu štetu napretku nauke i kvaliteta života.

(петак, 25. јан 2019, 05:02)
Gorki [нерегистровани]

Farmaceutska industrija

Hvala Dr. Miroljube Petrovicu na objasnjenju kako je farm. Industrija sakrila tajnu izlecenja pa je tako cak dozvolila da I njihovi predsednici firmi umiru of raka... Mnogo se kod Nas namnozilo eksperata, sve znalac do znalca. Ne blatite over ljude kao sto je ova doktorka. Pustite ih da rade svoj posao sa nadom da CE pronaci univerzalni lek Koji CE spasiti milione od ove opake bolesti.

(четвртак, 24. јан 2019, 11:04)
anonymous [нерегистровани]

Rak

Rak je bio izleciv pre 90 godina, a onda se umesala farmacetska industrija.