Савина путовања

Како је изгледала мапа хришћанског света у Савино време? Да ли можемо из савремене перспективе да замислимо путовања у 13. веку?

Поред многих фактора, од великог значаја за опстанак средњовековне немањићке Србије била су путовања Саве Српског током свих фаза његовог живота, од монаха до архиепископа.

Историјски извори откривају да путовања у средњем веку нису тако ретка појава. Сава Српски је пропутовао већи део ондашњих византијских, бугарских и медитеранских земаља; стигао је до Палестине и Јерусалима.

Подсетимо, на Светој Гори се замонашио, у Цариград одлазио код византијског цара Алексија Трећег Анђела, у Никеји је издејствовао аутокефалност Српске цркве и потом био рукоположен за првог архиепископа; у Солуну писао Номоканон, у Свету земљу одлазио да се поклони светињама.

Пре свега, то су била дипломатска и ходочасничка путовања која су отварала нове перспективе у погледу политике, културе, религије, медицине и других чинилаца.
Академик Александар Дероко је 1934. године пажљиво обрадио и саставио карту Савиних путовања.

Више од десет хиљада километара оскудним транспортним средствима, на путу на коме вребају невоље од болести, разбојника, гусара, војске и других отежавајућих околности, без могућности контакта на који је навикао савремени човек ‒ можемо закључити да је то био прави подвиг.

Доментијан, главни биограф и ученик Св. Саве, забележио је да је на далеким путовањима на Истоку архиепископ Сава даривао манастире и добијао вредне поклоне од црквених великодостојника. На многим светим местима златом је куповао мошти светаца и доносио их у Србију, знао је да ће чудотворне мошти имати заштитну моћ и да ће подићи углед цркве. На своје последње путовање, које је у државном, дипломатском, верском смислу било најзахтевније, отиснуо се 1233. године.

У том тренутку Цариград је под окупацијом Латина, седиште Васељенске патријаршије премештено је у Никеју (Мала Азија), у Светој земљи затишје између крсташких ратова, а у средњовековној Србији долази до смене на престолу: уместо Радослава почиње владавина краља Владислава, другог сина Стефана Првовенчаног, ктитора манастира Милешеве. Такође, Сава је пред пут поставио за архиепископа Арсенија Првог Сремца, који касније премешта седиште Српске цркве из Жиче у Пећ, где гради Св. Апостоле.

Како је записао Доментијан, Св. Сава је на своје последње путовање кренуо из Жиче на коњу у Стари Град (Будва), одатле бродом до Брендинија (данашњи град Бриндизи), затим у Апулију. Преко Медитерана до Свете земље, потом на Синај, у Александрију, Каиро, Антиохију.

Из Доментијанових рукописа сазнајемо да је у Александрији посетио тадашњег александријског патријарха, а потом и александријског султана, од кога је добио разне мирисе и еликсире са Истока ‒ ароматичне смоле, балсаме, зачине, лековити камфор и стиракс који су познати на Истоку од давнина. 

 У повратку је прошао кроз Јерменију и морским путем стигао до Никеје.

Потом наставио у Цариград, одатле је преко Црног мора дошао у Месемврију (данашњи Несебар) и у Трново, где је преминуо 1236. године.

 

број коментара 8 пошаљи коментар
(среда, 30. јан 2019, 00:52)
anonymous [нерегистровани]

@Samo buducnost

Buducnost se ne gradi gledanjem u kuglu. Buducnost se gradi samo kada se dobro zna proslost. Srecom, mi Srbi je znamo. I dobro znamo koliko originalnog imamo u nasoj kulturi. Samo mi je zao neobrazovanja koje danas vlada, pa da se desava da ljudi ne znaju za nasu istoriju, umetnike jos od srednjeg veka, naucnike i mnoge druge, pa i sam jezik, ili obicaji poput slava. Ali eto, neznanje je cudo. To je znao i Sveti Sava. Zato je prosvecivao narod - da ne bi usao u takav netacan nacin razmisljanja, koji ne vidi istinu vec samo lazi.

(понедељак, 28. јан 2019, 19:51)
anonymous [нерегистровани]

kopije na temeljima...???

Vidjene sa strane nasih predaka.
Pa rekoh da i ja vidim. Ali kako.
Nasi episkopi ne zasnivaju porodicu.
Ne ostavljaju potomstvo.
Nismo mi potomci svetom Savi.
Svoje sveto putovanje nije zapoceo u Srbiji.
Krenuo je sa svete gore u Alexandriju, Kairo i Palestinu.
Kroz Syriju, Gruziju i Armeniju stigaso do Nikeje.
Zaustavio se da odahne u Trnovu. Odahnuo i izdahnuo.
Na svom svetom putu ne prodje nigdje kroz Srbiju.
Ne nadje nigdje ni Rasku ni Srbiju.
Kao da su negdje izgubljene.
Nigdje ih nema.
Mozda ih nigdje nije ni bilo.
Ili je neko zaboravio da ih stvori onda kada je trebalo.

(понедељак, 28. јан 2019, 16:50)
anonymous [нерегистровани]

Недостатак сазнања и разума!

Поштовани, свака част на тексту о путовањима св. Саве. Морам да похвалим РТС. Док моје симпатије не заслужују читаоци и они који су оставили нетачне и неразумљиве коментаре. Путовања светог Саве су у нашој историографији заузимале почасно место. У својим путовањима по Азији и Африци Сава је донео не само мошти светаца и чудотвораца, свете реликвије, већ и разне егзотичне лекове из далеких земаља, медикаменте који су били потпуно непознати у нашим крајевима. Међу њима већ поменути стиракс и камфор. Пре свега, античким народима (Грцима, Римаљнима...) није био познат камфор. Из текста о путовањима сазнајемо да је овај драгоцени народни лек стигао у Европу посредством Арапа. А Србима је захваљујући светом Сави постао познат. Путовања светог Саве се могу сагледати у потпуности само ако се посматрају са различитих страна, међу којима предњачи она која говори о Сави као практичном човеку, дипломати, касније свецу и утемељивачу наше црквене независности.

(понедељак, 28. јан 2019, 07:09)
anonymous [нерегистровани]

Срамота

Копија других? Шта је српско? Доста с тим манипулацијама више. Да видим да другима тако говорите, и мањим и већим народима. Само овдје се охрабрује презир према својим прецима и њиховој жртви. Зато и јесмо ту гдје смо, само се вртимо у круг.

(недеља, 27. јан 2019, 20:19)
anonymous [нерегистровани]

Samo buducnost...???

Samo buducnost u vlastitoj ruci.
I nikad nista srpsko bilo nije.
Zivote su nase uzimali.
Da nam ugase buducnost.
Zato srbine.
Ostavi proslost proslosti.
I uzmi sebi buducnost svoju.

(недеља, 27. јан 2019, 19:24)
anonymous [нерегистровани]

Šta je uopšte srpsko?

Šta je srpsko ako je sve kopija drugih???

(недеља, 27. јан 2019, 18:51)
DAN [нерегистровани]

Grci i Rimljani

Prvo, kamfor je sigurno bio poznat u doba Grka i Rimljana. I u njihovo vreme se daleko putovalo, pa pogledajte samo Rimsko carstvo: od Iraka do Engleske. Putovanje Svetog Save je bilo u okviru Justinijanove Vizantije !

(недеља, 27. јан 2019, 14:14)
anonymous [нерегистровани]

Vecnaja pamjat

Drago mi je da se pokidano srpsko bice isceljuje.