Светосавска химна

Никада није поуздано утврђено ко је аутор стихова најстарије српске химне посвећене Светом Сави. Писаних докумената нема, постоји највероватније само запис песме „Песн Светитељу Сави и архиепископу сербскоме“. Историјски трагови воде преко Срема, до манастира Кувеждин на југозападном обронку Фрушке горе.

Једини писани траг о Химни Светом Сави, о њеном настанку и аутору, те јеромонаху који је песму записао и пренео у манастир Хиландар, налазимо у споменици „Прва српска игуманија после средњег века", коју је написала монахиња Теодора Васић, а издао манастир Ваведење Пресвете Богородице из Београда, 2006. године. У свом предговору за ову споменицу професор др Драган Недељковић пише да је у Кувеждину настала химна и спомиње њеног аутора Јована Глигоријевића и јеромонаха Силвестера Вучковића, који је химну и записао. У овом издању Недељковић не наводи извор података о настанку Химне Светом Сави.

У манастиру Кувеждин нема писаног трага када је настала ова песма и да ли је певана у манастирској цркви посвећеној Светом Сави, али историчари и истраживачи верују да је Химна Светом Сави, односно песма са насловом „Песн Светитељу Сави и архиепископу сербскоме", која је забележена тек 1832. године, појана у цркви овог манастира. А о првој школској слави постоји запис да је прослављена у Земуну 1812. године на иницијативу проте Јефтимија Ивановића, који је претходно боравио у Кувеждину. Тада је основан и школски фонд са задатком да се „Свети Сава има обележавати сваке године, као заштитник српских школа".

Манастирска архива у Кувеждину не постоји, изгорела је током Другог светског рата па настојатељ ове обновљене светиње јеромонах Варнава не може да нам сведочи о Светосавској химни.

Остаје да се и даље истражује да ли је Химна Светом Сави испевана у Кувеждину на Фрушкој гори пре 277 година и преписана стигла на Хиландар пре 180 година, а на нама је да наставимо да с поносом славимо школску славу разумевајући колико је велик допринос Светог Саве у развоју српске државе и Српске православне цркве.

Приредио Бранислав Јарић

број коментара 3 Пошаљи коментар
(понедељак, 28. јан 2019, 08:41) - anonymous [нерегистровани]

sta se sve ne zna

gomila crkvenih spisa ostade napisana of neznanih monaha i tako je do dan danas, i zivi se

(понедељак, 28. јан 2019, 07:01) - anonymous [нерегистровани]

Да али

Фашисти спашавали српско благо? Можда, да би нам уништавали историју или касније продавали некоме.

(недеља, 27. јан 2019, 14:23) - Грујица [нерегистровани]

Спаљен?

Па, није баш неко обавештење "архива је изгорела у 2. св. рату." Нису ваљда калуђери ложили документацију!? Треба рећи ко је у Срему спроводио геноцид (свеукупни, па и културни) и да су чак фашисти учествовали у спашавању културног и историјског блага српског.