Средњошколци и књижевност - Оптимизам или песимизам

Како средњошколци замишљају будућност? Да ли је утопија досадна? Због чега су им занимљивије дистопијске књиге? Зашто се овај жанр поново „пробудио“? На ова и друга питања везана за утопијску и дистопијску књижевност одговорили су ученици београдских средњих школа у емисији „Читање дозвољено!“

На питање како замишљају друштво у будућности, ученици нису били оптимисти. Одговорили су да ће оно бити пуно правила, дехуманизовано, са „затупљеним људима како би се лакше манипулисало масом", друштво „у калупу, са начином живота који се подразумева и развијеном технологијом", а људи ће „имати микрочипове у глави који ће их упућивати шта да раде". Поједини су описали друштво будућности као свет без ресурса, емоција и љубави, а други мисле да је човечанство одувек било „ у хаосу". Учесници су навели и да „ако овако наставимо, ствари ће бити јако лоше", и да ће друштво сигурно бити „горе него сада". Сматрају да ће роботи заменити људе у већини послова, „јер то убразава и олакшава производњу и смањује њене трошкове". Ипак, поједини мисле да „људски мозак не може да се стави у процесор" и да „не може робот да имитира људски интелект, начин мишљења, па и људске несавршености."

Утопију замишљају као „савршенство", живот у природи, место на коме су сви срећни, „раде колико могу, имају колико им треба", сви су задовољни и нема ратова. Поједини су навели да је утопија место на коме су сви слободни, слободно размишљају, помажу једни другима. Једна учесница навела је да је замишља као „нашу земљу у доба СФРЈ, по причама старијих". Такође, већина сматра да утопија није реална, и да тада људи не би ни били свесни да живе у савршеном друштву. Са друге стране, дистопију виде као „место уништено нечим". „несрећно друштво", „пропаст човечанства у будућности", „општи дебакл", песимистички поглед на будућност.

Од најзначајнијих савремених дистопијских дела, ученици су издвојили „Паклену поморанџу" Ентонија Барџеса, Орвелову „1984." и „Животињску фарму", Хакслијев „Врли нови свет", а највише њих поменуло је „Игре глади" Сузан Колинс и „ Дивергентне" Веронике Рот. Само један учесник није прочитао ниједну књигу овог жанра.

Приредила: Татјана Цвејић

број коментара 0 пошаљи коментар