Колегијалност није увек добра

Ако сте мислили да је понудити помоћи колеги добра ствар, размислите поново. Ново истраживање прилика на радном месту показало је да када је у питању пружање помоћи на послу боље да се држите по страни или да сачекате док је неко не затражи.

Ослањајући су се на резултате претходног истраживања који су показали како помагање колегама успорава сопствени успех професор Расел Џонсон са Државног универзитета у Мичигену фокусирао се на различите врсте помоћи које људи пружају на послу, као и како је та помоћ прихваћена. "У последње време ставља се велики акценат на продуктивност на радном месту, тражи се од радника да буду предузимљиви и да помажу свима око себе", рекао је Џонсон . "Али није увек најбоље решење трагати за проблемима и трошити време на то да их поправите."
Џонсон је објаснио да постоје две основне врсте помоћи које се могу понудити колеги, проактивна и реактивна помоћ, а разликују се по томе да ли је помоћ затражена или не. Ако сте предузимљиви и активно нудите да помогнете другом, то је проактивна помоћ. Ако вам се колега сам обрати за помоћ коју му ви онда прижите, онда ви реактивно помажете, објаснио је Џонсон. 

Научници су открили да људи који проактивно помажу често немају јасно разумевање проблема са којима се суочава колега који прима њихову помоћ, па заузврат добијају мању захвалност. Што се оних који примају помоћ тиче, Џонсон сматра да би особи којој стално прилазе колеге и нуде јој помоћ то могло да утиче на самопоуздање и постане фрустрирајуће. А не би ни мислили да треба да се захвале особи која је покушала да им помогне јер јој нису то ни тражили.

Када је помоћ већа штета него корист

Професор Џонсон је испитао запослене старости од 21 до 60 година који раде у различитим секторима, укључујући државну управу, производњу, здравство и образовање. Прикупио је податке како би проценио помагање на дневном нивоу, примање захвалности, уочени позитиван друштвени утицај и радну ангажованост.

Кад се узму у обзир одговори испитаника показало се да помагачи добијају мању захвалност, а примаоци помоћи осећају мање самопоуздања. Ово истраживање је доказало да проактивна помоћ има негативан утицај на обе стране, али из различитих разлога. "Бити проактиван може имати токсичне ефекте, посебно на помагача. Он добија мању захвалност од особе којој је помогао, што чини да се наредног дана осећа мање мотивисано на радном месту. Прималац помоћи чешће не изрази захвалност одмах, што је чини бесмисленом у односу на стварни чин помагача, " рекао је Џонсон. "Што се тиче особе која прима нетражену помоћ, она почиње да сумња у сопствене способности и осећа претњу својој аутономији на радном месту."

На неки начин ово истраживање сугерише запосленима да брину своју бригу и да не траже проблеме које би могли да поправе. Све у свему, истакао је Џонсон, добро је помоћи, али је најбоље прво причекати да вам помоћ затраже. Препоручио је онима који желе да помогну да ће радећи свој посао највише постићи. Сматра да би они који приме помоћ што пре требало да искажу захвалност јер ако чекају неколико дана то неће имати позитиван утицај на оног који им је помогао.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(уторак, 05. феб 2019, 21:20) - anonymous [нерегистровани]

Gore dole ali to je to

Svaki zaposleni ima istu odgovornost kao i vi. I sam mora da reši sve probleme. Probleme koje ne može da reši moraju da budu van njegovog dometa. Prost primer: treba nešto da se odštampa ali štampač ne radi. Pomoć mora da bude vrlo konkretna i svedena na jasno delo koje ima početak kraj i traje kratko. Ako je zadatak duži onda mora da se dogovorite sa kolegom kako da podelite zadatak i onda opet svako na svoju stranu.

Svaka pomoć koja nije u ovom apsolutno kolegijalnom obliku, nije dobro došla i smatra se agresivnim nametanjem svog mišljenja. Ako postoji opasnost da kolega oradi nešto pogrešno, dogovorite se sa njim da ćete sve da pregledate kada se završi.

Uglavnom ostavite svakog na miru, i svaku komunikaciju svedite na poslovni dogovor. Na primer, kada nov zaposleni stigne u kompaniju dajte mu svu potrebnu pomoć i budite uz njega kadgod mu nešto zatreba, ali ga vremenom polako ostavljajte da sve radi potpuno sam.

Ako podela posla nije dobra i neko se uporno zamara nečim što nije u njegovom domenu, postoje samo dva rešenja: dodatni trening ili prebacivanje posla na drugu osobu. Ako vam neko konstantno prebacuje deo posla koji nije do vas. dogovorite se sa menadžerom da zvanično i preuzmete taj deo posla tako da ne biste bili prebukirani svim i svačim.

U suštini, radite svoj posao i preuzimajte kontrolisano poslove drugih lica. Nikada se ne namećite, uvek kažite ako vidite neki problem ili poboljšanje. I smatrajte svog kolegu jednakim sebi. Ne pretovarujte ga informacijama sa kojim ništa ne može i procenite na koji način je najefikasnije da komunicirate sa njim.

Preuzimanje posla u smislu ja znam to bolje ili aha daj ja ću to da uradim umesto tebe je začetak mobinga. Sve i da znate nešto da uradite i bolje i brže, to nije do vas kako kompanija raspoređuje svoje resurse.

Ostavite ljude da se osećaju sigurno u onom što rade i gledajte svoja posla koliko god možete.