Животиње - доктори за душу

Осим што могу да буду најбољи човекови пријатељи, животиње често могу и да нам помогну у лечењу разних болести, посебно стреса. На идеју да примене терапију „лечења животињама“ први пут су дошли амерички психолози још шездесетих година прошлог века. И данас је популарна тзв. „мачја терапија“ која помаже код стреса, умора, главобоље или високог крвног притиска.

Од истих болести „лече" пси и коњи, а и делфини су познати као „доктори за душу". И док у Африци пацијентима помажу слонови, у Аустралији кенгури, у Америци су отишли корак даље, па у терапијске сврхе користе змије и крокодиле.

У америчком граду Покипсију у понуди је антистрес масажа змијама. За масажу се користе удави, дужи од два метра, који гмижу преко тела клијента. Серпентеса, како називају „водича змија", не може ни на шта да их примора, јер оне саме бирају путању кретања. Људи углавном долазе како би се опустили, али и превазишли страх од змија.

„Змије стимулишу и јачају Вегасов нерв у нашем телу, који ослобађа ендорфин и окситоцин. Оне осећају добре хормоне", објашњава серпентеса или змијска свештеница, како је још зову. Ипак, наглашава да када се ради о дивљим животињама, нема гаранције. „На свакоме је да процени да ли је то за њега безбедно. Морам да нагласим да моје змије до сада никога нису повредиле". Некима је толико лако да се опусте са несвакидашњим масерима, да чак спавају током масаже.

Америка је позната по оваквим или сличним необичним примерима. Тако је Џои Хени из Пенсилваније добио глобалну пажњу захваљујући једном рептилу. Вали је алигатор који му је помогао да се избори са депресијом. Џои каже да је захваљујући њему успео да преживи најгоре тренутке у свом животу. „За само недељу дана изгубио сам три блиске и веома драге особе из мог најближег окружења, а чак две за мање од 24 сата. Једнога дана лежао сам на кревету, а Вали је буквално допузао до мене и ставио своју главу на моје лице. Успео је да ме утеши и поново ми врати радост у живот".

У Пенсилванији је легално држати алигатора као кућног љубимца, па је Џои решио да помогне и другим људима са сличним проблемом. Жели да га води у старачке домове и посећује људе у заједници.

Џои Хени тренутно продаје „аутограме" Валијевог отиска на централном тргу у Јорку, како би помогао једном дечаку са аутизмом.

Иако је Вали Хенијева највећа емоционална подршка, многи су мишљењња да дивље животиње ипак треба да остану у дивљини, где им је и место. Ако сте, међутим, за неку „питомију" терапију, једно хуманитарно друштво из Сан Дијега препоручује јогу са мачићима. Из Друштва тврде да је час јоге са животињама много опуштенији и забавнији и да има више ефеката у психо-физичком смислу. Осим тога, уколико вам нека слатка маца освоји срце, имате могућност и да је усвојите.


Приредила: Наташа Тодоровић

број коментара 2 пошаљи коментар
(петак, 08. феб 2019, 18:40)
anonymousJoe [нерегистровани]

Re: Обожавам животиње

Zanimljivo objasnjenje ali srecom netacno. Oportunisti su danas vecinom ljudi. Ako jednog dana dozvolite da u sred Balkana pomislite na malo ljubavi umesto mrznje videcete je svuda oko sebe, cesto kod iskusnijih ljudi ali skoro uvek kod zivotinja.

(петак, 08. феб 2019, 10:10)
Иван Згрожени [нерегистровани]

Обожавам животиње

али ипак више волим људе. Када пожелим да видим животиње, одем у зоолошки врт. За социопате нема лека. Знам да је, по дефиницији, социопата напастан и арогантан према животињама. Мислим да наука прави превид. Не обраћа пажњу на оне код којих је дошло до инверзије. Напасни су и арогантни према људима а према животињама драги и љубазни. Држање животиња не помаже њиховом излечењу, напротив. Особе које нису у стању да са другим људима успоставе нормалан однос своје наопако виђење свог односа са другима држањем "кућних љубимаца" само утврђују и учвршћују своју болест. Животиње су опортунисти. Не воле оне њих него воле што на лак начин дођу до хране. С друге стране, социопата мисли да га животиња воли јер не зна шта је права љубав. Тражи је на погрешном месту и на потрешан начин. Његово виђење љубави се рефлектује кроз однос према животињи. Жртва његове "љубави" ради само оно што он жели. Једе када он то жели, седне или легне на команду и ван куће излази само са поводцем око врата. У неколико наврата су покушале да ме третирају као кућног љубимца. Наравно, захвалио сам им се на таквој "љубави" и панично побегао. На жалост, јадне животиње немају начина да се заштите од такве "љубави". Ево симптома на основу којих ћете препознати психопату. 1. Добри су глумци. За њих не важе закони и моралне норме. Зато прескачете на улици измет који њихова боља половина оставља. Тиме нам поручују с.... се на ваше законе и правила. 2. Они који их открију, одмах постају њихове жртве и сва своја недела пребацују на њих. То су оптужбе на рачун оних који једу месо или су на неки други начин "окрутни" према животињама. 3. Не показују сажаљење према људима нити имају осећање кривице. Када њихова боља половина уједе дете криве дете зато што је трчало и изиритирало објекат њихове "љубави". 4. Неуморно разглабају "дубокоумне" теме као "права животиња". 5. У друштву су гласни и арогантни и према људима љубазни само ако од њих имају користи. 6. Често се крију иза неке хумантиарне или верске организације. Опис симптома сем преузео из Википедије. На крају текста су и најпознатије социопате Рудолф Хес и Јозеф Менгеле. Ја бих придодао и србождера Броза. Сви су они волели животиње и били окрутни према људима.