Паре децу кваре, а родитељи?

Студије указују на то да је важно да родитељи пруже деци практично искуство са новцем како би се научила да буду финасијски одговорна. Деца о управљању новцем уче првенствено од родитеља кроз процес економске социјализације а како стручњаци саветују, право време за вежбање финансијске одговорности је пре него што се деца одселе од родитеља.

„Већина постојеће литературе о економској социјализацији фокусира се на пример који родитељи дају својој деци и на оно штo директно уче децу о новцу. Међутим, истраживања често занемарују трећи важан чинилац а то је пружање практичног искуства у управљању новцем“, истиче се у новој студији чији је главни аутор докторанд Ешли Лебарон са Универзитета у Аризони.

У истраживачком раду „Праксом до савршенства: искуствено учење као метод економске социјализације“ анализира се  колико је важно да родитељи омогуће деци практично искуство располагања новцем како би их финансијски припремили за самостални живот. Студија сугерише да би будућа истраживања требалo да ту врсту искуственог учења посматрају као трећи кључни метод економске социјализације.

У студији се препоручује да би родитељи могли да деци омогуће практично искуство са новцем на више начина: давањем џепарца, плаћањем за обављање задатака ван њихових уобичајених обавеза, наградом у готовини за добре оцене или да их охрабре да штеде за посебне куповине или добротворне донације. Тачни детаљи заправо нису битни, нити количина новца која може да зависи од финансијске ситуације породице, важно је да родитељи одмалена омогућују деци да располажу новцем.

Право време за вежбање финансијске одговорности је пре него што се деца одселе од родитеља. Ешли Лебарон сматра да је касно ако деца први пут користе кредитну картицу, штеде за нешто, отворе рачун у банци или раде неки посао тек кад су се већ стамбено осамосталили.

Док су деца под њиховим надзором родитељи би требало да им омогуће да располажу новцем на начин који је пригодан њиховом узрасту. Лебаронова саветује родитеље: „Пустите их да праве грешке како би им помогли да се уче на њима и помозите им да развију навике пре него што се осамостале јер су тада последице лоших одлука много веће, као и новчани износи са којима се располаже“.

Аутори студије интервјуисали су студенте узраста од 18 до 30 година, као и неке од њихових родитеља и бака и дека. Студенте су питали шта и како су их њихови родитељи учили о новцу, а родитељњ, баке и деке су питали шта и како су учили своју децу о новцу.

Већина учесника у студији изјавила је да им је у младости дата нека врста практичног искуства са новцем и сматрали су да им је то изузетно користило као припрема за самостално управљање финансијама. Они који нису имали ту прилику, навели су да би волели да је било другачије.

Миленијалци лоше баратају новцем? 

Лебаронова и сарадници идентификовали су три основне ствари које су учесници студије научили из финансијских искустава током одрастања: како напорно радити, како управљати новцем и како мудро трошити. Истраживачи су такође идентификовали три основна разлога због којих су родитељи омогућили деци практично искуство са новцем: да би им помогли да науче финансијске вештине, стекну економске вредности и да постану независни.

Ешли Лебарон се заинтересовала за проучавање ове тематике делимично због увреженог стереотипа да миленијалци лоше баратају новцем. Пошто је и сама миленијалац почела је да се пита да ли можда млађим генерацијама није пружен исти обим практичних искустава са новцем који су имали њихови родитељи и баке и деке.

Иако још нема податке који би подржали те генерацијске разлике, Ешли Лебарон претпоставља да многи данашњи родитељи немају поверење у своју децу кад је новац у питању, а то би могло бити проблематично на дуге стазе.

„Родитељима је понекад тешко да пусте да њихова деца направе грешку. Склони су да штите децу од свега што је везано за новац али је заиста важно да родитељи подстакну децу да располажу новцем одмалена да би научили како се новац зарађује, како се њима управља и како да га мудро троше“.

У најбољем случају родитељи ће учити своју децу о управљању новцем помоћу моделовања, објашњења и практичног искуства. „Најбољи приступ је комбиновани, где родитељи дају добар пример, стално воде отворене разговоре о новцу, а деца имају прилику да се сама испробају“, рекла је Ешли Лебарон и додаје: „Ако родитељи раде све три ствари, велика је шанса да ће њихова деца научити важне лекције о новцу“.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(понедељак, 18. феб 2019, 08:25) - anonymous [нерегистровани]

@Sve u parama

Pare su nuzno zlo. Nasa deca i ko zna koliko jos generacija ce morati da korsite novac u ovom ili onom obliku. Hteli ili ne, baratanje novcem je vestina koju treba znati.

(недеља, 17. феб 2019, 14:29) - anonymous [нерегистровани]

Sve u parama

Pa trebalo bi decu učiti neke druhe vrednosti u životu a ne od malih nogu da su rodjeni da žive za papir koji je izmisljen da napravi moderne robove ili robote ako je lepše rečeno.