Папирна кеса је мање штетна од пластичне. Или није?

Упркос томе што очекујемо да избегавањем пластичних кеса чинимо добро дело, то можда и није тако! Инсистирање на смањеној потрошњи производа од пластике може имати негативан утицај на природу, наводи се у новијим анализама. С друге стране, актери еколошког цивилног друштва у таквим извештајима виде искључиво интересе великих компанија.

У годишњем енергетском прегледу „Би-Пија“ (некадашњи „Бритиш петролеум“) који је управо објављен, између осталог, тврди се да смањена употреба пластике у корист других материјала може имати негативне последице за животну средину.

Најинтригантнија сугестија у извештају нафтног магната односи се на то да смањена употреба пластике неће резултирати очекиваним исходом.

У „Би-Пију“ сматрају да ће, ако се настави тренд избегавања пластике, до 2040. године на снагу ступити потпуна забрана употребе пластичних предмета за једнократну употребу, и то на светском нивоу.

Предмети као што су чаше за кафу, кесе и боце за воду, чине више од трећине свих пластичних материјала произведених у 2017. години, преноси Би-Би-Си.

Ако се у свету настави „заокрет“ ка већем коришћењу папира, стакла и других материјала, у „Би-Пију“ предвиђају да ће то ограничити потражњу за нафтом у наредним деценијама.

Стаклена или пластична боца? 

Међутим, у документу се тврди да ће замена пластике другим материјалима узроковати већу потрошњу енергије, те јачу емисију штетних гасова.

„Ако замените пластичну боцу стакленом, то значи за око 80 одсто више потрошене енергије, а то значи већу емисију штетних гасова“, каже главни економиста „Би-Пија“ Спенсер Дејл за Би-Би-Си. Додаје да је стаклена боца тежа и да захтева много више енергије и при транспорту.

Би-Би-Си је иначе анализирао тврдње да би замена пластике за друге материјале имала негативан утицај. Дошло се до закључка да, када би се пластичне кесе потпуно замениле папирним или платненим кесама, то не би донело велику разлику у њиховом укупном утицају на животну средину. Папирне кесе су такође, мање издржљиве од других врста кеса, што значи да их корисници морају чешће заменити.

Прошлог новембра, истраживачи Универзитета „Хериот-Ват“ објавили су студију која показује да директна забрана пластике може проузроковати значајне штете по животну средину.

„Забрана или смањење њихове употребе имало би огроман утицај на начин на који живимо“, објаснио је професор Дејвид Бакланд, који је водио студију.

„На пример, замена пластике алтернативним материјалима као што су стакло и метали коштала би више због веће потрошње енергије и ресурса, укључујући воду, који су потребни за њихову производњу“, рекао је професор Бакланд.

Гиганти и безброј милијарди

Ипак, чују се и мишљења оних који сматрају да „Би-Пи“ наглашава негативну страну забране пластике јер је то у интересу компаније.

„Гиганти у дистрибуцији фосилног горива у будућности ће зарадити безброј милијарди ако се производња предмета од пластике за једнократну употребу настави садашњим темпом“, рекла је Луиз Еџ из британског Гринписа. Еџ је додала да стога није ни чудо што су заинтересовани да свет настави да пластику користи све више и више.

„Иако је истина да је потребно мање енергије за производњу и транспорт пластике у односу на стакло, стаклена боца се може поново користити десетак пута и може се бескрајно рециклирати, за разлику од пластике. Такође, материјали као што је стакло, када се нађу у природи, не загађују наше океане и реке стотинама година“, изричита је Луиз Еџ.

Када је реч о рециклажи, очекује се да од 2022. године Велика Британија уведе порез на производњу и увоз пластичне амбалаже која садржи мање од 30 одсто рециклираног материјала. Такође, данска компанија „Арла“ користи биопластичну амбалажу за млеко на бази дрвета која се може рециклирати као картон.

Очекује се и порез на количину емитованог угљен диоксида. Можда ће такви кораци, осим што ће пластику учинити скупљом, омогућити и то да њене алтернативе не утичу негативно на животну средину.

број коментара 12 Пошаљи коментар
(уторак, 26. феб 2019, 07:57) - anonymousAleksandar [нерегистровани]

Papirna kesa je manje stetna od plasticne.Ili nije

Bilo bi dobro da se ponovo vratimo na ono sto jenekada postoja.Da se sto vise izbaci iz upotrebe plastika.Od vracanja ponovnog staklenih boca,do papirnih kesa.Koje je sve zdravije od ove plastike koje imamo svuda oko nas.Od stanova do svih ostalih mesta.Cim se okrenemo samo vidimo plastiku bacenu.Nema ni reciklaze kako treba niti se to koristi kakva su pravila i procedure predvidzne.A da negopvorim o reciklazi stakla koje uopste nepostoji.Jer smo sve prodali i unistili.Treaba to sve vratiti i stvarno koristiti te neiscrpne resuze koje mogu da donesu i odlicnu zaradu.Dakle kada pogledamo svakog dana u Srbiji ima novca,ali neznamo to sto ima da iskoristimo i pretvorimo u korisno za sve redom.

(среда, 20. феб 2019, 14:40) - anonymous [нерегистровани]

Kese su samo dimna zavesa.

Kese su beznačajne a služe kao dimna zavesa za testiranje mehanizma za sprovođenje globalnih odluka na svetskom nivou i "proguravanja" uniformnih nacionalnih zakona po pojedinim pitanjima.
Nisu problem kese već reciklaža.
Neka se počne sa otkupom plastike po stimulativnim cenama, narod će počistiti reke i svoju okolinu, pa kese i ostala plastična ambalaža više neće biti zagađivači.

Bitno je da zakonodavci promene način upravljanja društvom i predaju sa restriktivnog metoda upravljanja društvom na stimulativni metod upravljanja.




(уторак, 19. феб 2019, 12:47) - Nostradamus [нерегистровани]

Ništa im ne verujem!

Dok univerzitet Magatrend ne uradi svoju studiju!

(уторак, 19. феб 2019, 12:30) - Saša [нерегистровани]

plastika

Mi smo zaboravili šta znači višekratna ambalaža. čaše, flaše tegle od stakla se dugo koriste, pa i kad se polome recikliraju se.
Kod nas je uvedeno plaćanje za plastične kese i to je OK. Jedna kesa je oko 2 grama, a PET flaša je 27 grama pa naviše. Jedna flaša 13 i više kesa. Gde je naknada za PET ambalažu koja je mnogo veći zagađivač nego kese? Zašto se ne uvede naknada za PET ambalažu, pa kad je vratiš na reciklažu, vrati ti se naknada?
Kome to ne odgovara? Sve ozbiljne zemlje odavno su uvele taj sistem. Ovako ispada da na kesama samo zarađuju, a ne brinu o okolini.

(понедељак, 18. феб 2019, 19:10) - anonymous [нерегистровани]

Platnena torbica

Odgovor je jednostavan: uzmite platnenu tj. pamucnu torbicu i resili ste problem do kraja zivota. Mnogo je jaca, ne cepa i ne kida se, moze se oprati i potraje ceo kupovni vek. Od malena sam bio naviknut na te platnene torbice i jednostavno mi nije jasno zasto se masa ljudi gusi u plasticnim kesama. Posle svake kupovine plastika i retko ko da nosi istu kesu opet sa sobom. Osim svih prednosti platnena torbica i opticki izgleda mnogo bolje od bilo kakve plastike ili hartije...

(понедељак, 18. феб 2019, 19:09) - N.M.anonymous [нерегистровани]

Staklo

...da skoplje je za jednokratnu upotrebu. Ali ja jos uvek imam tegle i flase od baba Nake.

(понедељак, 18. феб 2019, 14:12) - bata [нерегистровани]

ili jeste ?

?

(понедељак, 18. феб 2019, 07:08) - милан [нерегистровани]

Ипак је...

капитализам заслужан за 99 посто идиотизма.

(недеља, 17. феб 2019, 18:13) - anonymous [нерегистровани]

Je l to kaže Britiš Petroleum???

Aaaaa ... onda skidam kapu!
Da znate da ako se ukine plastika - ni pijaća voda više neće biti ono što je bila. Više puta je obljavljeno od "nekih"...koji ...dooobro...nisu tako stručni kao Britiš Petroleum..., dakle kažu da je 90% pijaće vode u svetu zagađeno mikroskopskim česticama raspadnute plastike, jer su te čestice takvog karaktera da ih filtri ne mogu da odstrane.E pa na zdravlje! Tako sam čuo i čitao - i verujem u to.
Navali narode na plastiku...zdrava, lekovita, praktična i što je najvažnije - večita! Jednom kupiš i "obezbedio" si sva svoja pokolenja.
I onako u poverenje...nemo' da dozvolite da propadne taj Petroleum i to Britiš...šta ćemo posle bez nji'??

(недеља, 17. феб 2019, 15:29) - anonymous [нерегистровани]

Sve što imam da kažem

Svako parče plastike koje je čovek ikada proizveo je i dalje tu negde oko nas. Malo sumorno, zar ne?