Вишејезични речник стручних термина из историје уметности

При тумачењу и разумевању језика културе и уметности, корисно је проучавати стручну литературу, која је добрим делом написана на страном језику. С тим у вези важну улогу у опсервацији жељене материје имају стручни речници.

Професорке Катедре за језике на Филозофском факултету Универзитета у Београду ‒ Марина Николић, Јасна Видић и Данијела Ђоровић годинама помажу студентима у усвајању знања из страних језика.

Својим професионалним приступом у образовању ‒ применом одговарајуће методологије и мотивисањем студената ‒ чине предавања „местом виртуелног сусрета са другим културама".

Пред нама је резултат њиховог новог пројекта ‒ „Вишејезични терминолошки речник из историје уметности" који на једном месту укључује упоредне термине на четири језика ‒ шпанском, италијанском, француском и српском.

До сада нисмо имали прилику да се сретнемо са овом формом речника код нас. Шта је био повод за овакав подухват?

‒ Суочени смо са прилично оскудном лексикографском литературом код нас, површним описима и погрешним преводима који се траже на интернету.

Саставиле смо вишејезични речник који открива свет традиционалне и савремене историје уметности, науке грађене на терминима и појмовима из романских језика ‒ објашњава професорка шпанског језика Марина Николић.

Да ли сте ‒ ради бољег разумевања укупног терминолошког оквира  током рада на Речнику сарађивале са научницима из области историје уметности?

‒ Речник садржи приближно тридесет хиљада одредница. Одреднице су биране након дугогодишњег увида у основну стручну литературу на Одељењу за историју уметности.

Свакако, та врста помоћи је била неопходна, пружиле су нам је наше колеге, посебно професорка др Саша Брајовић, која је један од рецензената. На основу одличног знања романских језика, као и матерњег језика, ауторски тим је склопио двосмерни речник: осим вишејезичних одредница на српском, француском, италијанском и шпанском језику, обухвата и француско-српски, италијанско-српски и шпанско-српски глосар, па се ти глосари могу користити и као двојезични речници ‒ наставља професорка француског Јасна Видић.

Писање речника овог калибра захтева вишегодишњи рад, ваш је трајао три и по године. Терминологија историје уметности на српском је сложена и представља изазов за оног ко покуша да је систематизује. Да ли је Речник намењен само студентима, научницима који се баве историјом уметности или и сродним наукама?

‒ Заправо, Речником се могу служити и други који се баве историјом, археологијом, етнологијом, класичним наукама, архитектуром, религијом. Садржи 7.000 термина по језику на скоро 350 страна. Упркос томе што су у Речнику заступљена три сродна романска језика, неке се лексеме, наизглед исте у сва три језика, заправо семантички не подударају у потпуности, па је и то био изазов за нас ауторе да терминима који се чине „флуидним" нађемо ближа одређења ‒ додаје професорка италијанског Данијела Ћоровић.

Ауторке овог вишејезичног речника имају велико искуство у раду са студентима, у објављивању чланака у међународним стручним часописима, преводима из области друштвених и хуманистичких наука и филмске уметности. Речник су писале посвећено, уверене да ће корисници ширити своја знања не само у језицима које говоре него и шире.

Промоција Вишејезичног речника одржава се 28. фебруара 2019, на Филозофском факултету Универзитета у Београду, у 18 сати, у Свечаној сали „Драгослав Срејовић".

 

 

 

број коментара 0 Пошаљи коментар