Ритам ‒ кључ који откључава говор

Пуштање музике деци можда не изгледа као озбиљно научно истраживање али у Универзитетском медицинском центру Вандербилт у Нешвилу, професорка Рејнор Гордон и њен тим откривају једну од тајни учења језика. Циљ овог истраживања био је да се разуме потенцијални утицај музичког ритма на развој говорнo-језичких вештина.

Тим професорке Гордон најпре је проучавао како бебе реагују на музику коју су им пуштали. Смењивали су музику различитог темпа и бебе су сваки пут покушавале да ускладе своје покрете с датим ритмом.

 Бебе немају тако добро развијене моторичке вештине али се прилагођавају ситуацији и реагују као и одрасли ‒ покушавају да се крећу у ритму музике. Очигледно, сви имамо ту способност да се ускладимо с ритмом. А како истраживања показују, изгледа да смо рођени са тим.

Истраживања показују да је ритам важнији него што смо претпостављали. Све указује на то да би ритам могао да буде кључ који откључава говор. Музички ритам и граматичка структура језика деле изненађујући број карактеристика које могу бити суштински повезане с развојем детета.

Када слушамо музику, део нашег мозга брзо преузима ритам и усклађује се са њим. Мозак реагује на исти начин када слушамо друге људе док причају.

Ту повезаност између ритма и говора, Рејнор Гордон је потврдила истраживањем у коме су учествовала деца узраста од шест до осам година. То истраживање показује да деца која су имала проблема на тесту ритма често имају проблеме и на граматичко-језичком тесту.

И обрнуто, деца са бољим успехом на тесту ритма боља су и на граматичко-језичком тесту.
Да би објаснила налазе, професорка Гордон је указала на сличност између говора и музике ‒ на ритам.

У граматици, дечји умови морају сортирати звукове које чују у речи, фразе и реченице, а ритам говора им помаже да то и учине. У музици, ритмичке секвенце дају структуру музичким фразама и помажу слушаоцима да схвате како да се крећу у ритму.

Очигледно је да је способност детета да разликује музички ритам повезана с његовом способношћу да разуме граматику.

Иако професорка Гордон наглашава да ће бити потребно урадити више истраживања како би се утврдило на који начин се могу применити добијена сазнања, она се радује могућностима коришћења музичког образовања за побољшање говорно-језичких вештина. Нарочито је то значајно за рад са децом која имају неке језичке поремећаје.

„Занима нас да ли можемо да искористимо различите музичке курсеве и да с временом утичемо на потенцијалну мождану мрежу између ритма и језика."

број коментара 0 Пошаљи коментар