Кретањем до здравља

Било која физичка активност ‒ било да је реч о пешачењу, вожњи бицикла, плесу, спремању куће ‒ повезује се са смањењем ризика од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака. Физичка активност помаже и у контроли телесне тежине и очувању менталног здравља.

Недостатак физичке активности сматра се одговорним за шест одсто свих смртних случајева у свету. Доводи се у везу са 27 одсто оболелих од шећерне болести, 30 одсто болести срца и 25 одсто малигних тумора дојке и дебелог црева. 

Сматра се да вежбање смањује време задржавања хране у цревима и да повећава ниво антиоксиданса, као и да утиче на хормонску активност.

„Наше тело је направљено за кретање. Када смо у покрету, када комбинујемо различите вежбе, ротације с манипулацијом терета, без обзира на то да ли је у питању неки спортски реквизит или само свакодневна активност, ми у ствари чинимо добро за наше тело. Физичка активност је превенција свих оних хроничних поремећаја који су последица дуготрајног седења, дугог задржавања у неком положају“, каже др Душко Спасовски, ортопедски хирург.

„Када смо физички активни, осим биохемијских промена, постоји позитиван утицај на мека ткива и на коштани систем“, напомиње др Спасовски и додаје да се тако заправо, повећава квалитет мишићног система, везивног ткива, костију зглобова и целокупна покретљивост тела, што се данас сматра једним од параметара квалитета живота.

Јачање срчаног мишића и капацитета плућа 

„Осим што јача коштано-мишићни систем, тако да физички активне особе имају мањи ризик од прелома костију приликом пада, физичка активност јача срчани мишић, повећава ударни волумен срца и побољшава плућни капацитет“, каже др Спасовски.

Свакодневна физичка активност сматра се и добрим регулатором нивоа масноћа у крви, односно превентивно делује на настанак атеросклерозе. „Физичка активност пре свега поспешује циркулацију, а то даље значи и добар доток кисеоника и довољно енергије до сваке ћелије. То омогућује свакој нашој ћелији и сваком органу правилно функционисање, а то је и предуслов да будемо здрави“, рекла је др Дубравка Николовски из Завода за јавно здравље Панчева.

Нека истраживања указују да код сужења у коронарним артеријама, дозираном физичком активношћу срце ствара нове крвне судове како би премостило блокаду. Они који вежбају, уколико доживе срчани удар, имају бољу прогнозу и мање компликација. Ипак, с вежбањем треба да буду опрезне и здраве особе, а камоли болесне, које то морају да раде искључиво у договору са лекаром. Претерано оптерећење може више да нашкоди здрављу него да користи.

„Много је боље и здравије да смо активни сваког дана, него само једном недељно. На тај начин, редовним вежбањем, цео наш кардиоваскуларни систем правилно може да функционише, што обезбеђује здравље свих осталих органа“, каже др Николовски.

Стручњаци поручују да је најбоље да физичка активност буде разноврсна, да активира различите групе мишића и препоручују комбинацију вежби издржљивости, флексибилности, равнотеже и снаге уз напомену да физичку активност треба постепено продужавати и повећати оптерећење.

број коментара 4 пошаљи коментар
(субота, 09. мар 2019, 15:10)
anonymous [нерегистровани]

Kao slika...???

Ako ste ( sumnjivo pitanje ) zdravi i mladi.
A ne znate kako ce te doci do zdravlja ... ??
Nemojte do zdravlja trcati... Cuvajte ga......?????

(петак, 08. мар 2019, 21:28)
anonymous [нерегистровани]

Ispravka "Gledajuci vijek kornjace"

greska moja , nije 3000 nego 300 godina.

(четвртак, 07. мар 2019, 20:41)
anonymous [нерегистровани]

gledajuci vijek kornjaca

meni ovo nekako ne pase bas.Zec trci najbrze a zivi manje od 10 godina a kornjca i do 3000 godina zivi pa sad vidite.

(четвртак, 07. мар 2019, 17:51)
anonymous [нерегистровани]

Slika

Odlicna slika :)