Садња ораха у Србији

После година рада и зарађене пензије, многи се одлуче да инвестирају стечено у природне ресурсе. Углавном се тај избор своди на стакленике, садњу егзотичног биља, воћа и поврћа. Сигурно сте чули да су многи одлучили да саде орахе, што се испоставило као најисплативија инвестиција. Зашто?

Зато што Србија има одличне услове за производњу ораха и у првих је петнаест произвођача на свету. Ипак, стручњаци тврде да је потребно да се више домаћих произвођача укључи у то, те да коначно престанемо да увозимо ово воће, јер је више него очигледно да имамо одличне предиспозиције за узгој. Тако многи пропуштају шансу за врло уносан бизнис, а улагање у природу никада није изневерило човека.

Према речима стручњака, лешници, бадем и кестен су једнако захвални за, пре свега улагање, а потом узгој и материјализацију, тачније привреду произведеног. У Србији је производња лешника тренутно мала. Реч је о свега 1.000 хектара засада леске, биљке која рађа лешник. То значи да увозимо чак 90% потребних лешника. Ови простори идеална су локација за садњу, а тако и за остваривање добити на том пољу.

На територији Србије засађена стабла ораха дају просечан род од 24.000 тона годишње. То, како кажу стручњаци, није ни половина потреба у нашој земљи, и искоришћено је свега 15% погодног тла.

„Често људи размишљају пред пензију или након што схвате да им не прија статичност у трећој доби, о томе како да нешто раде, али да остану у фази одмора и уживања у стеченом.
Управо се такви одлучују на сличан корак, поготово када је у питању садња ораха", изјавио је дипломирани инжењер пољопривреде Душан Живков, стручњак једног од највећих расадника ораха на овим просторима. 

број коментара 0 Пошаљи коментар