Вернер Херцог за РТС: Изнајмљивање породице и пријатеља запљуснуће Европу

На 32. додели награда Европске филмске академије крајем године у Берлину, прослављеном немачком редитељу са холивудском каријером Вернеру Херцогу биће уручена награда за животно дело. Аутор који више од пет деценија исписује моћне филмске приче ексклузивно је говорио за РТС поводом новог филма представљеног на недавно завршеном Канском фестивалу.

Снимио је више од 70 играних и документарних филмова који су му донели 50 међународних признања. Магазин Тајм прогласио га је за једног од сто најутицајнијих људи у свету.

Један од најиновативнијих редитеља данашњице који има моћ да ангажује највеће глумачке звезде од Клауса Кинског до Николаса Кејџа, а да се при томе одупре притисцима америчке филмске индустрије, најновији филм Породична романса, о отуђењу и празнини живота данашњице, снимио је у Јапану. Вернер Херцог за РТС је говорио о том филму, али и целокупној каријери.

Господине Херцог, снимили сте Породичну романсу тајно у Јапану. Како сте сазнали о јапанском феномену пријатељства у најам?

Или чланова породице у најам. Нашао сам једну дивљу герилску филмску школу. Заправо, филм сам и снимио у дивљем, герилском филмском стилу. Један од чланова те школе ми је пришао и рекао: „Постоји нешто невероватно“. Чуо сам шта има да каже и рекао да је то толико велика тема, да сместа морамо да почнемо да снимамо филм о томе. Узгред, Холивуд је био фасциниран том идејом, мислим да је Спилбергова фирма хтела да купи права, па и Рајан Гослинг, па је цела прича одједном постала велика ствар. Али, пре него што су они стигли да саставе 120 страна уговора, ја сам већ завршио свој филм Породична романса. Тако брзо је ишло. Било је толико интензивно.

Да ли могућност изнајмљивања чланова породице и најбољих пријатеља стиже и у Европу?

Већ то имамо. Чланове породице. Често налазимо бебиситерке. Наравно, то није права мајка, то је обично нека тинејџерка. А имамо и вештачка пријатељства на интернету, на Фејсбуку. Али то је све лажно, све је виртуелно, то су квазипријатељства. Две хиљаде и осамсто пријатеља са смајлијима. Све је то вештачко, измишљено. Представа о самом себи је увек помало лажна. Улепшаш себе и свој живот. То што данас видимо у Јапану само је почетак. То ће и нас запљуснути.

Први пут сте се опробали и као глумац и то у првој серији Ратова звезда. Како је дошло до тога да се нађете испред камере?

Не знам још да ли сам у њему, можда су ме исекли. Никад не знаш, кад глумиш у филму. Али мислим да јесам. Позвали су ме. Наравно, увек тражим и сценарио, и то је имало смисла, помислио сам да ја то могу и пристао сам. Осим тога, финансирао сам Породичну романсу из свог џепа, па сад покушавам, мало по мало, да вратим новац радећи такве улоге.

Ваши филмови цене и људску везу. Можемо ли да кажемо да сви ваши филмови на неки начин говоре о томе шта значи бити човек?

Мислим да погађате у мету. Сви филмови које радим морају да имају везе са људским стањем. Као редитељ, покушавам да разумем људско срце. Ако можете да продрете дубоко у човека, онда можете да будете редитељ.

Радили сте многе познате документарце. У последњих годину дана снимили сте чак три остварења. Откуд Михаил Горбачов, последњи лидер Совјетског Савеза међу темама?

Нисам ја дошао на ту идеју, мој пријатељ је започео да ради тај документарац, па је касније позвао и мене. Андреј Сингер, коредитељ, рекао ми је како неко мора да разговара са Михаилом Горбачовом. Горбачов је знао да сам путовао пешице дуж границе своје земље 1.800 километара, зато што је политика одустала од рада на уједињењу Немачке. Рекао сам како неко мора да одржи земљу целовитом и то што сам урадио је био симболичан чин. Због тога ми се свиђао Горбачов, мислим да је пред крај 20. века он најважнија политичка фигура. Окончао је руско-авганистански рат и обавио највеће смањење наоружања у историји са Роналдом Реганом.

Кад се осврнете на своју каријеру, којим достигнућима се највише поносите? Или радије гледате унапред?

Не осврћем се превише, никад нисам имао каријеру и планове да нешто радим за каријеру, у смислу који ће ми бити следећи корак. Лош сам судија, волим све своје филмове.

Невероватно сте плодан стваралац. Како постижете да тако брзим темпом снимате филмове?

Знам шта радим, па снимам оно што ми треба за екран. За Породичну романсу, професионалци ми не верују – укупан снимљени материјал износио је нешто више од триста минута. Причам о минутима, не о сатима. Једноставно, знам шта радим. Ја нисам уметник, ја сам војник у филмској индустрији.

Шта по Вашем мишљењу један филм чини успешним?

То морате да питате Ратове звезда. Та франшиза је планетарно успешна. Имам и ја успеха, али не тих размера.

Интервју са Херцогом и друге приче са Канског фестивала гледајте вечерас у 21.20 на Другом програму.

број коментара 0 Пошаљи коментар