Седам богатих, радних и узбудљивих деценија Југословенске кинотеке

Југословенска кинотека ове године обележава 70 година од оснивања. На Дан Кинотеке – 6. јуна отвара се 21. издање Фестивала нитратног филма. Ове године Златни печат за допринос филмској уметности добиће Срђан Карановић, Лордан Зафрановић, Горан Паскаљевић, Горан Марковић и Рајко Грлић.

Публика у сали бити у прилици да се присети свих 70 година постојања Кинотеке, од настанка 1948. до 2019. године.

„Биће то својеврсна шетња речју и сликом кроз историју, подухвате, причу о нашим међународним успесима, о успесима и изазовима на домаћем терену, о свим кључним тренуцима који су обележили функционисање наше институције“, рекао је директор Кинотеке Југослав Пантелић.

И друга половина 2019. године ће бити у знаку јубилеја. Тако ће 26. септембра јавности бити представљена свеобухватна монографија о првих 70 година рада Југословенске кинотеке, а 25. октобра и нова стална поставка.

Према речима директора, овај до сада најамбициознији пројекат од оснивања Кинотеке, када су музејске поставке у питању, третираће настанак, постојање и уздизање кинематографије на овим просторима од самих почетака до данашњих дана.

 

У оквиру Фестивала нитратног филма, а и као својеврстан начин обележавања јубилеја, 7. јуна биће одржан панел на тему очувања филмског културног наслеђа под називом „Изазови дигиталне рестаурације филмова на простору бивше Југославије“, који ће за истим столом окупити челне људе свих кинотека у „екс-Ју“ региону.

То су Филмски архив Републике Словеније, Словенска кинотека, Хрватски филмски архив, Кинотека Босне и Херцеговине, Црногорска кинотека, Кинотека на Македонија и Југословенска кинотека као Српски филмски архив.

На отварању Фестивала нитратног филма биће приказана напокон завршена Друга страна ветра (2018) у режији Орсона Велса, који је био и сценариста, са глумицом и својом животном партнерком, Ојом Кодар. 

„Част нам је да прикажемо ово дело великана светске кинематографије, чија је премијера била у Венецији, а Кинотека је љубазношћу 'Нетфикса' добила прилику за ексклузивну биоскопску пројекцију“, рекао је Пантелић, додавши да је филм сниман седамдесетих година на Јадранском мору, у близини Хвара, али Велс није успео да га монтира. Компанија „Нетфликс“ и продуценти Френк Маршал и Филип Јан Рајмза, уз помоћ редитеља и глумца у филму Питера Богдановича, дошли су до негатива и довршили филм пратећи ауторове замисли.

70 филма за 70 година 

Управник Архива кинотеке и уметнички директор Фестивала нитратног филма Александар Саша Ердељановић најавио је да се 21. издање фестивала одржава од 6. до 16. јуна под слоганом „70 филмова за 70 година“.

Фестивал традиционално почиње 6. јуна на дан одржавања прве филмске пројекције у Србији и на Балкану – у кафани „Златан крст“ у Београду 1896. године. Током десет дана публика ће видети остварења из око тридесет светских филмских архива, кинотека и сродних институција, а фестивал ће угостити око 40 угледних гостију.

„Програм је више него реперезентативан и занимљив. Обухвата филмове различитих жанрова, од постанка кинематографије до почетка седамдесетих година прошлог века“, истакао је Ердељановић, и навео нека од великих редитељских имена као што су Ернст Лубич, Виљем Дитерле, Георг Вилхелм Пабст, као и Дзига Вертов, Дино Ризи, Франтишек Влачил, Френк Борзејџ, Евалд Андре Дипон, Марио Солдати, Кенџи Мизогучи...

Биће приказани Тајна Абеа X/Иза олтара (1927), Забрањени рај (1924), Фадо, историја једне певачице (1948), Тајанствене дубине (1949) и други.

Ердељановић је најавио и традиционални програм старих, ретких и до сада непознатих остварења о Србији и Југославији. Међу њима је рестаурисани документарац Свечана посета краља Александра Карађорђевића и краљице Марије Црној Гори и Далмацији, у режији Косте Новаковића.

Захваљујући Госфиљмофонду – Руској кинотеци, Краљевској кинотеци из Белгије и Македонској кинотеци, биће први пут приказани 1914/1915/1916: Српска војска наставља пут у отаџбину (1916), Победа Источне армије (1918), Од Саве до Вардара (1931).

Аматерски филмови из међуратног раздобља 

Први пут уврштен је и формат траке девет и по милиметара. Реч је о аматерским филмовима из међуратног раздобља. Многе богате породице снимале су своје прославе и друштвена окупљања, па ће се на великом платну појавити Слободан Јовановић, Исидора Секулућ, Геца Кон и друге значајне личности. 

Пројекције и програми ће се одржавати у обе сале Југословенске кинотеке, у Косовској 11, и у Узун Мирковој 1. Ердељеновић је поменуо и недавно одржану ретроспективу српског филма у Кини.

„У Кинеском филмском архиву приказали смо десет значајних српских остварења, од Карађорђа до филма Лепа села лепо горе. Програм је постигао велики успех. Имали смо у просеку по 450-500 гледалаца и занимљиве разговоре с публиком након пројекција. Овом ретроспективом наставили смо добру сарадњу са кинеском кинотеком“, изјавио је Ердељановић.

Нови циклус дигиталних рестаурација филмских класика

Директор Југословенске кинотеке најавио је још један догађај у оквиру прославе јубилеја. „На велико задовољство нас у Кинотеци, али и публике и аутора који су стварали нашу кинематографију, 6. јуна ћемо заједно са својим партнером на пројекту Vip Кинотека  компанијом 'Vip mobile' представити нови циклус дигиталних рестаурација српских филмских класика, који ће, као и у првом циклусу, обухватити десет остварења“, изјавио је Пантелић. 

Управник Музеја кинотеке Марјан Вујовић саопштио је да ће и летњи репертоар Кинотеке бити у знаку јубилеја.

„Од краја јуна до почетка септембра, током 70 дана приказаћемо 70 домаћих и 70 страних филмова, по један из сваке године. Као поклон публици пројекције домаћих филмова, од 18 часова, биће бесплатне. Страни филмови ће се приказивати у терминима од 20.30 часова“, рекао је Вујовић.

И купци јунског броја часописа „Кинотека“,  добиће поклон – једно од ди-ви-ди издања Кинотеке. Вујовић је саопштио да је Кинотека управо обавештена да ће предстојећи фестивал „Il Cinema Ritrovato“ у Болоњи, који важи за кинотечки Кан, приказати рестаурисану верзију филма Скупљачи перја, Александра Саше Петровића.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(четвртак, 06. јун 2019, 21:28) - Вибрирајући трилер [нерегистровани]

Све њихово је само њихово, а све наше свачије

Леп јубилеј и честитам на томе, али. Директно је у чланку изнешена чињеница, која је некима изгледа за понос, мени није, да све бивше републике имају своје кинотеке, само је Србија нема.