За „Неретву“ је и Пикасо одбио хонорар и прави мост дигнут у ваздух

Поводом 50 година од премијере филма „Битка на Неретви“, редитеља Вељка Булајића, у филмској галерији Културног центра Београда отворена је документарна изложба „Пут до слободе мора бити чист“.

Срушен је прави мост, али ниједан кадар није ушао у филм, јер се по минирању подигла велика прашина због које није могло да се снима. Та сцена касније је поновљена на макетама.

Снимање је трајало годину и по дана, играле су светски познате глумачке звезде, Орсон Велс, Јул Бринер, Сергеј Бондарчук и највећи југословенски глумци: Милена Дравић, Борис Дворник, Љубиша Самарџић, Бата Живојиновић.

ЈНА је уступила 10.000 војника и војна возила. Процењује се да је филм коштао између седам и 12 милиона долара, финансијски је помогло
око 60 државних фирми.

Номинован је за Оскара за најбољи страни филм, а Пикасо је за плакат енглеске верзије филма добио кутију најбољих вина из тадашње Југославије.

О филмском остварењу Вељка Булајића као продукционом феномену говори изложба фотографија „Пут до слободе мора бити чист“.

„Изложба је подељена у три целина. Једна је састављена од кадрова из филма, односно крупних кадрова главних глумаца. Друга је сачињена од фотографија иза камере, док су у трећој тотали на којима може да се види та продукцијска моћ. На изложби је и читав зид посвећен новинским чланцима да би се стекао утисак о бури коју је изазвао“, објашњава Маја Медић, приређивач изложбе.

У том смислу италијанска штампа је позитивно оценила филм, у Шпанији је био забрањен. И пола века од премијере југословенски партизански филм „Битка на Неретви" није добио прави аналитичко-критички приступ и треба му се као и осталим остварењима на тему Другог светског рата, вратити као гледаоци, сматра филмски критичар Мирољуб Стојановић.

„Ти филмови су били веома комплексни, него што је овлашно идеолошки контекстуализовано. Та хомунистичка перспектива и хуманистичко-борбени ангажман је заиста њихово примарно својство“, истиче Стојановић.

Ни визуелни аспекти нису били за потцењивање.

„Са ове временске дистанце доживљавамо га у суперлативу, пре свега када су у питању продукциона и глумачка остварења“, наводи Југослав Пантелић, директор Југословенске кинотеке.

Филм Битка на Неретви премијерно је приказан 29. новембра 1969. на отварању сарајевског културно-спортског центра Скендерија, а поред Јосипа Броза Тита и филмске екипе, присуствовали су и Софија Лорен и Омар Шариф.

број коментара 12 Пошаљи коментар
(четвртак, 21. нов 2019, 17:30) - Sasa [нерегистровани]

Iskreno

Kakvi god bili komunisti su nam doneli slobodu u skoli su te ucili da budes covek...borili su se srcem i dusom za slobodu svoga naroda od fasista I domacih koljaca.....normalno imali su i svojih gresaka ali da budemo iskreno....ko ih u svetu nema....idealno drustvo ne postoji !

(четвртак, 21. нов 2019, 15:54) - Sasa [нерегистровани]

Zbogom oruzje do narednog rata...

Nadam se da ce buduce generacije politicara doci iz redova historicara jer jedino oni mogu prepoznati,spoznati i preventivno spreciti ponavljanje gresaka iz nase burne proslosti!?!

(четвртак, 21. нов 2019, 14:41) - anonymous [нерегистровани]

nikad

Kada će da se slože partizanovci i zvezdaši, četnici i komunisti, ustaše i partizani, rusofili i zapadnjački špijuni?

(четвртак, 21. нов 2019, 14:11) - anonymous [нерегистровани]

Prilog diskusiji o odnosu Veljka Bulajica i Hajrudina Krvavca prema ustasama

Bitka na Neretvi. U toku noci pao Prozor, Centralna Bolnica prolazi ujutru kroz varos. Na trgu, na velikoj kaci sa kiselim kupusom stoji Sava Kovacevic. Kako koji tifusar prolazi on mu gurne u ruke glavicu kiselog kupusa, koju ovaj raspomamljeno jede. Rekli mu doktori da tifusarima treba C-vitamin, a on se po zimi moze naci jedino u kiselom kupusu. Pored kace stoji mestanka sa 4-5 male dece i jauce "A sto ce moja djeca jesti?". Sava se okrene i kaze: "Zeno, lepo sam ti rekao, samo nam reci gde ti je muz i odmah cu da ti vratim sav kupus!"

(четвртак, 21. нов 2019, 13:57) - sumenko. [нерегистровани]

@A danas nije zlo

Kada takav komentar postavis razmisli da i dan danas Srbija placa kredite iz marsalovih lovorika luksiza i trosenje para za rezimsku istoriju.

(четвртак, 21. нов 2019, 13:53) - pereee [нерегистровани]

strasno

Rusilo se na sve strane, pare se pozajmljivale, a narod ih vracao. Zivija drug tito i drugovi komunisti!
Komunizmu je trebalo 60 godina da od coveka napravi majmuna!

(четвртак, 21. нов 2019, 13:38) - anonymous [нерегистровани]

A danas nije zlo

Sloboda nam je upropasćena, standard nam je upropašćen, radost u nama a naročito kod dece je uništena, a sad kad kriminal i strah napreduju dobro ti je.
U kojem sloju društva li ti živiš?!

(четвртак, 21. нов 2019, 13:31) - Djordje Jovanovic. [нерегистровани]

Neretva.

U tom filmu su Smoki i Bata poubijali pola vermahtove vojske i apsolutno smenili sa prvog mesta Jon Vejna po smaknucu americkih indijanaca

(четвртак, 21. нов 2019, 13:29) - anonymous [нерегистровани]

Most

Nije bilo potrebno "izmišljati" junake, oni su postojali i ostajali u sećanjima preživelih. Etika, solidarnost i kult "ranjenog borca" bili su toliko jaki, da su i neprijatelji ostajali zbunjeni o čemu danas može da se čita u digitalnoj nemačkoj arhivi. Josip Broz je voleo film i ulagana su velika sredstva, to je nesumnjivo. Nesumnjivo je i da su partizani davali ono najdragocenije - živote. Samo me u komentarima poštedite kukumavčenja nad "ugroženim srpskim interesima", poštenim četnicima i bla bla bla....

(четвртак, 21. нов 2019, 11:49) - anonymous [нерегистровани]

Наслов

Комунистичка пропаганда , уложили су милијарде у стварање лажних јунака . Ни данас Срби не могу да се освесте и да виде колику су нам штету направили . Чисто зло !