Приватни авиони, журке и нобеловци: бизарни свет Џефрија Епстајна

Милијардер и осуђени сексуални преступник, Џефри Епстајн, чије је самоубиство ових дана узбуркало јавност, дружио се са председницима, филмским звездама и пословним људима, али је такође себе сматрао „филантропом науке“ и финансирао је многе врхунске научнике.

Сви аспекти узбудљивог живота недавно преминулог америчког пословног магната, Џефрија Епстајна, добро су документовани у јавности. Имао је приватно острво на Америчким Девичанским острвима и кретао се у свету богатих и моћних људи, укључујући Клинтона, Трампа, Вудија Алена, Ларија Берда и принца Ендрјуа.

Међутим, један део његовог гламурозног живота остао је недовољно познат јавности. Епстајн је волео да буде окружен и угледним научницима, професорима са Харварда, вишеструким добитницима Нобелове награде, значајним ауторима, и то готово искључиво мушкарцима.

Често је организовао раскошне вечере у свом стану на Менхетну на које је позивао водеће светске научнике, али и људе из света моде и манекенства.

Један од научника, који је желео да остане анониман, испричао је магазину Слејт да на овим вечерама готово није било интеракције између ове две групе гостију.

„Епстајн би понекад пришао групи с леве стране и поставио неко научно питање, а затим би се окренуо удесно и замолио манекенку да му покаже свој портфолио“, каже анонимни научник.

Магазин Слејт тврди и да је током тих вечери знала да се појави млада службеница која би пришла домаћину и масирала му врат док је он разговарао са својим гостима.

Када је на свом приватном острву 2006. године окупио 21 физичара који се баве проблемима гравитације, неки од присутних су посведочили да су се на острву увек налазиле и по три до четири младе жене.

Епштајнова орбита научника

Епстајн је био и редован гост на годишњим скуповима које је организовао Џон Брокман, агент који је заступао најзначајније ауторе, попут Стивена Хокинга и Џареда Дајмонда. Физичар Мари Гел-Ман добитник Нобелове награде који је открио кварк и кога је заступао Брокман, захвалио се Епштајну на финансијској подршци у својој књизи The Quark and the Jaguar из 1995. године.

Према наводима Њујорк тајмса, на листи научника који су се кретали у Епстајновој орбити, поред Стивена Хокинга, били су и палеонтолог и еволутивни биолог Стивен Џеј Голд, неуролог и један од најпопуларнијих аутора, Оливер Сакс, затим молекуларни биолог Џорџ Черч који је радио на пројекту идентификације гена како би створио суперчовека и теоријски физичар, нобеловац, Френк Вилчек са Масачусетског института за технологију (МИТ).

Епстајн је себе називао „филантропом науке“ и донирао је велике суме новца институцијама попут Харварда, МИТ-а и Института Санта Фе. У једном тренутку, наводно, је давао чак 20 милиона долара годишње за финансирање научника. Неке институције и истраживачи, попут МИТ-а, према писању Базфида, наставили су да узимају Епстајнов новац чак и пошто је први пут осуђен 2008. године.

Многи се кају

Џои Ито, директор светски познате медијске лабораторије МИТ-а, извинио се прошле недеље због прихватања донација за лабораторију и властите пројекте.

„Сносим искључиву и потпуну одговорност што сам донео погрешну процену. Дубоко саосећам са свим жртвама, и извињавам се њима, али и целокупној научној заједнице што сам такву особу довео у везу са њима“, нагласио је Ито.

Прошлог месеца је и Џена Маршал, портпаролка Институра у Санта Феу, навела да су донацију од 25.000 долара коју је компанија Епстајн уплатила 2010. године, преусмерили на фондацију која ради са жртвама трговине људима.

Међутим, и неколико година после правоснажне пресуде против Епстајна 2008. године, часописи попут Форбса, Националне ревије и Хафингтон поста објављивале су чланке о њему хвалећи га као несебичног филантропа и промотера науке. Ниједан од чланака није говорио о његовој криминалној прошлости. После текстова у Њујорк тајмсу који су тврдили да су сви ови чланци били део маркетиншке кампање којом је Епстајн покушавао да поправи свој имиџ, сви наведени чланци су брисани или исправљани.

Научна уверења Џефрија Епстајна

Њујорк тајмс је поред тога врло детаљно истражио и Епстајнова научна уверења. Новинари Тајмса су открили да је био фокусиран на „трансхуманизам“ – уверење да се људска врста може усавршити методама генетског инжењеринга и вештачке интелигенције. Иначе, идеје трансхуманизма су у блиској вези и са еугеником.

Дуго се говорило да је још почетком 2000-их, Епстајн желео да оплоди што више жена како би проширио своје гене. Неколико саговорника рекло је новинарима Њујорк тајмса да је планирао да свој ранч у Њу Мексику користи као базу за овај пројекат.

број коментара 4 Пошаљи коментар
(уторак, 20. авг 2019, 20:14) - anonymous [нерегистровани]

re: Re: ...

Kako o cemu, pa ko zna ko je sve bio na tom njegovom ostrvu? Krupne ''zvjerke'' su tu bile, samo uvjeren sam da to nije izolovan slucaj, bogatasi i tajkuni su izvan zakona i mogu raditi sta im je volja, osim ako nekom vecem od sebe ne stanu na zulj.

(уторак, 20. авг 2019, 18:30) - anonymous [нерегистровани]

Re: ...

Znao mnogo o CEMU?

(уторак, 20. авг 2019, 18:05) - anonymous [нерегистровани]

e...

taj je znao mnogo i zato je i smaknut...to sto se on obesio to su price za malu decu...

(уторак, 20. авг 2019, 16:24) - anonymous [нерегистровани]

Istina

Da mu je nesto falilo u galvi, jeste istina, ali da mora neko da radi i te poslove koji je radio kao makro, mora.
I to je istina, tako da zivot ide dalje. Nije ni prvi ni zadnji koji radio takve prljave poslove..