Oсобе тамније пути на мети лупуса

Системско обољење лупус присутно је код становништва афричког и хиспано порекла чак двоструко чешће, тврде стручњаци. Иако узрок појаве болести није расветљен, утврђено је да генетска предиспозиција неких етничких група игра важну улогу.

Особе афричког и хиспано порекла подложније су лупусу и развоју компликација током болести него белци. То аутоимуно обољење захвата више органских система, а најчешће „напада" кожу, бубреге, зглобове и централни нервни систем.

У организму оболелог присутна су многобројна аутоантитела, од којих нека учествују у имунолошком оштећењу ткива.

Системски еритемски лупус, што је пун назив болести, чешће се бележи код жена него код мушкараца и док се код неких пацијената испољи веома благо, код неких може изазвати и смрт.

Студија, објављена у часопису „Етнисити енд дизиз" (Ethnicity & Disease), базирана је на подацима прикупљеним од пацијената лечених од лупуса у више болница у области Далас-Форт у америчкој савезној држави Тексас током шест година.

Истраживачи су утврдили да су пацијенти беле пути двоструко мање подложни тој болести од других етничких ерупа.

Код жена хиспано порекла забележени су најтежи облици обољења, а стање пацијенткиња је често било додатно отежано због присуства још неког обољења.

Припаднице те етничке групе, осим тегоба које су имале због лупуса, биле су чак 61 одсто у већем ризику од нефритиса, то јест упале бубрега, док је 55 одсто било изложено опасности од развоја дијабетеса.

Младе жена најугроженије

Становништво афричког и хиспано порекла заједно су двоструко изложенији ризику од нефритиса, отказивања бубрега, упале перикарда (срчане марамице), што додатно компликује лечење и чини болесника угроженијим, наводи се у студији.

„Припадници мањих етничких група подложнији су тежим случајевима лупуса из више разлога. Најпре због нижег социоекономског статуса, неадекватне здравствене заштите, али и генетске предиспозиције", истакла је Кејти Крослин, истраживач при Дечјем медицинском центру у Даласу, која је била на челу истраживачког тима.

Истраживања показују да просечно 1 од 2.000 особа оболи од лупуса.

Системски еритемски лупус примарно је болест младих жена, а старосна доб у којој најчешће обољевају је између 15. и 40. године живота. Жене чак шест до 10 пута чешће оболевају у односу на мушкарце.

Досадашња истраживања нису могла у потпуности да открију који је узрок настанка ове болести, али се лекари слажу да је за настанак лупуса кључно удружено дејство више фактора.

Међу спољашним, егзогеним чиниоцима најчешће се истиче дејство инфективних агенаса, док код унутрашњих, то јест ендогених фактора, најзапаженију улогу играју генетска предиспозиција и хормонски статус.

Такође, дејство ултравиолетних зрака подстиче и погоршава кожне манифестације болести.

Почетак болести праћен је неспецифичним симптомима, повишеном температуром и малаксалошћу, боловима у зглобовима и мишићима, променама на кожи, анемијом и смањењем броја белих крвних зрнаца.

Промене на кожи код већине оболелих

Обично болест захвата само један орган, да би се касније јавиле и друге клиничке манифестације.

Клинички ток олакшава присуство специфичних антитела још на почетку болести, тако да је могуће на време започети лечење.

Кожне промене присутне су код 80 одсто болесника и манифестују се као црвенило образа, често у облику лептира, и као осип који захвата шире површине коже изложене сунцу.

Ранице на слузокожи уста и носа су типичне за акутни ток болести.

Зглобно - мишићни симптоми јављају се код већине болесника и обично се испољавају болом у зглобу или у облику пролазног артритиса великих зглобова.

Савремене методе лечења укључују терапију која подразумева употребу преписаних лекова, али и нефармаколошке методе.

Нови експериментални терапијски агенси се фокусирају на моћнију и селективнију имуносупресију, повечању ефикасности терапијских агенаса и смањењу њихове штетности.

број коментара 0 Пошаљи коментар