Србима најчешће попушта срце, нарочито женама

Од болести срца и крвних судова најчешће се оболева и умире у Србији. Кардиоваскуларне болести годишње „потпишу“ више од 52.000 умрлица што нашу земљу сврстава на неславно треће место одмах после Русије и Украјине.

Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ од болести срца и крвних судова чешће умиру жене него мушкарци. Неславна статистика каже да од ове групе болести на сваких сат времена умре шест особа.

Заблуда је да од болести срца и крвних судова оболевају само старије особе из економски развијенијег друштва. Данас је старосна граница све нижа, ниједан становник планете није поштеђен без обзира где живио и каквог је социјално-економског статуса.

Бољом превенцијом и контролом главних фактора ризика – пушење, физичка неактивност и неправилна исхрана, могуће је спречити више од 50 одсто оболевања.

Према подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ током 2016. године од кардиоваскуларних болести умрло је 52.102 особе и то 28.314 жена и 23.788 мушкараца, а међу најчешћим оболењима је инфаркт срца.

Предузете мере у Србији у последњих 10 година дале су резултате, те је стопа смртности од болести срца и крвних судова у паду, али су подаци и даље алармантни.

Председник Удружења кардиолога Србије доктор Бранко Белеслин каже да Србија и даље припада земљама које су са високим кардиоваскуларним ризиком иако је последњих 10 до 15 година системски доста урађено да се смањи број умирање од ове групе болести отварањем ангио сала у целој Србији.

„Кроз отварање ангио сала у целој Србији направљена је добра мрежа и то је допринело да се смањи стопа смртности од инфаркта срца, али то је довело и до мањег инвалидитета после инфаркта миокарда. Функција срчаног мишића је више очувана уколико брзо реагујете и на време лечите инфаркт миокарда“, рекао је Белеслин за Танјуг.

Појаснио је да је захваљујући мрежи ангио сала које су отворене по целој Србији смањен притисак и на највећу здравствену установу - Клинички центар Србије који има три ангио сале.

Белеслин каже да је у КЦС-у годишње интервенисало у случају 1.300 до 1.400 инфаркта миокарда, а да се сада ради нешто више од 1.000 интервенција.

Подсећа да је важно да се пацијент јави лакару за помоћ чим се појаве први симптоми болести као што су болови у грудима. Што пре пацијент стигне до лекара то ће више мишића бити сачувано, а самим тим ће и опоравак пацијента и квалитет његовог живота и његово лечење бити лакше.

Белеслин појашњава да су пацијенти који су преживели инфаркт миокарда у већем ризику да поново добију инфаркт и зато је важна превенција - да пацијенти пију редовно терапију, ригорозно контролишу холестерол, крвни притисак, телесну тежину, правилно се хране, да су физички активни.

Борислав Лубардић преживео је инфаркт пре десет година, тада је имао 42 године.За себе искрено каже да је водио такав живот као да је „желео да добије инфаркт“, пушио је, јео нередовно (углавном брзу храну), није имао никакву физичку активност.

„Имао сам га, преживео сам и мислим да сам пригрлио ту другу шансу како треба и ево већ десет година то иде. Доста тога сам променио, битно је да видите где сте правили грешке“, рекао је Лубардић за Танјуг.

После инфаркта живот му се потпуно промени, сада једе редовно и здраво, свуда иде пешице и много боље се осећа.

Лубардић је члан недавно основаног Удружења за борбу против срчаног удара „Друга шанса“ чији је циљ подизања свести код људи, да им се објасни до чега могу довести неправилна исхрана, брза храна, пушење, алкохол, физичка неактивност.

Лубардић каже да је циљ удружења и да се савремена терапија омогући пацијентима који су преживели инфаркт јер статистика каже да након инфаркта сваки пети пацијент у првој години доживо нови срчани или мождани удар.

„То мора да се промени и да се пацијентима обезбеди савремена терапија на коју ће боље да реагују и који побољшавају прогнозу преживљавања“, нагласио је Лубардић.

Болести срца и крвних судова су међу водећим у свету по смртности. Годишње од њих умре око 17,5 милиона људи, а процена СЗО је да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона људи.

број коментара 1 пошаљи коментар
(уторак, 22. мај 2018, 18:43)
anonymous [нерегистровани]

lek nije otrov

imaju po neki nus pojave ali ljudi na zapadu danas koji ih disciplinovano koriste zive 90 te u vecini.Ako lekar pripise lek za srve,krvni pritisak,holesterol to se pije dok si ziv i nemoze danas ocu sutra necu.Ako kaze nesme vise alkohol ili masno pa nas Patrijarh je jeo posno bar polovinu svog zivota.Ne kazem sad postite ali bela piletina,curetina ,zatim samo pola sake junetine i SALATA su dovoljni sa casom mleka nakon obroka.Netreba vam u tom slucaju krompir ili pirinc.krompir jedite sa tunom a ne u zejtinu pohovnom ribom.