Половина Србије не пере зубе, више од девет одсто нема ниједан зуб

Истраживање Института за јавно здравље „Батут“ показује да у Србији само 8,5 одсто одраслог становништва има све зубе, а 9,3 одсто нема ниједан зуб.

Уочи Светског дана оралног здравља, о навикама, страховима, о томе да данас постоји анестезија без игле, употреба ласера, гостујући у Јутарњем програму, стоматолог Јован Цабунац истакао је да ситуација у Србији није добра.

„Велики број грађана нема навику да контролише зубе, нажалост, велики број грађана нема устаљене навике прања зуба, само половина становништва пере зубе“, каже стоматолог.

Како истиче доктор Цабунац, статистике кажу да најчешће перу зубе девојчице у првом разреду средње школе, а најмање дечаци у седмом разреду основне школе и старија популација.

Без добре оралне хигијене и превенције нема ни здравља зуба.

„Проблем настаје јер се деца буне, нису за сарадњу, а ми нисмо доследни у томе. Често је присутан и фактор умора, то је још једна ствар која нас удаљава од саме хигијене. Веома су битни превентивни прегледи, одласци стоматологу и лечење. Неки људи не иду код зубара из страха, неки због непријатности, а неки то не желе“, нагласио је др Цабунац.

То се може променити приступом како родитеља, тако и зубара.

„Када деца дођу у ординацију, ми се играмо. Највећи проблеми настају када родитељи почну да плаше децу зубаром, можда из својих лоших искустава. На друштву је да се подигне свест о здрављу зуба. Податак да око 92 одсто становништва има каријес, или је имало неку од болести уста, то је лоше. Колико се ми трудимо, не може то без помоћи друштва и савесних грађана“, истиче доктор.

Осим каријеса, могу се јавити и озбиљније и теже последице по здравље зуба.

„Наравно, парадентопатија, као најчешћи облик пропадања зуба, а постоје и карциноми. По статистици, трећи карцином је карцином усне дупље. Болести уста су на 11. месту. Када погледамо статистике свих болести, веома су честе, све инфекције које се налазе у устима, а које иду директно у крв. Размишљање да је зуб само зуб и да га је лако заменити то није баш паметно“, каже доктор.

За настанак оваквих стања кључна је нередовна хигијена зуба, лоше навике, конзумирање велике количине шећера, алкохола, пушење и самим задржавањем бактерија у устима и шећера где се ствара кисела средина која погодује бактеријама. Тако настају инфекције, ствара се каријес или гљивице.

Стоматолошка заштита искључена је из пакета здравственог осигурања у Србији за највећи део одраслог становништва. То такође утиче на учесталост одласка код зубара.

„Чињеница је, не само у Србији, него свуда у свету да нигде немате стоматологију која је бесплатна и то је један од разлога што смо ми сматрали да су зуби безначајни, јер се некада ова услуга није наплаћивала. Мислим да за труднице, децу, пензионере треба да постоји неки основни пакет“, напомиње доктор Цабунац.

У Шведској, једној од најразвијенијих земаља, све је бесплатно док идете на редовне контроле. Када почнете да их прескачете, контролни прегледи коштају. Стоматологија је јако скупа, материјали, опрема, школовање једног стоматолога је екстремно скупо, што утиче на формирање цене услуга у стоматолошким ординацијама. 

Стоматолог Јован Цабунац саветује да зубе треба прати најмање два пута дневно, ујутру и увече. Одласци код стоматолога не треба да буду траума, јер данас постоје ласери, анестезија без игле, отисци су дигитални и све иде ка томе да пацијент има комфор.

број коментара 13 Пошаљи коментар
(уторак, 19. мар 2019, 21:24) - Kolega [нерегистровани]

Odgovor

Molio bih da ne komentsrišete koliko se zarađuje u ovoj struci, pogotovo u državnom sektoru. Sramno je koliko malo cenjen ovaj posao i da mnogi ljudi nisu upućeni koliko je važno čuvati svoje zube.

(уторак, 19. мар 2019, 20:32) - djordje [нерегистровани]

standard

Kakav nam je standard, takvi su i zubi....

(уторак, 19. мар 2019, 20:15) - anonymous [нерегистровани]

Da nasi ljudi nisu glupi, neki imaju i para ali su lenji do besvesti

i zube peru samo kad moraju kod stomatologa!!!

(уторак, 19. мар 2019, 19:06) - STOMATOLOG [нерегистровани]

Komentar

Mladi kolega je u svom govoru u jutarnjem programu RTS pomešao sve i svašta.
Nije tačno da u ovolikom procentu ljudi ne odlaze kod stomatologa, ne peru zube itd. Pacijenti vrlo dobro znaju šta je oralna higijena, a takodje i kako se peru zubi.
Naši ljudi nisu glupi. Očigledno je cilj ovog gostovanja bio reklamiranje sopstvene privatne ordinacije.

(уторак, 19. мар 2019, 18:04) - anonymous [нерегистровани]

Porazzavajuce

Fuj! Ali, bitno da vecina danas misli na silikone, botokse, mezo niti, ekstenzije, najnovije mobilne telefone, brendiranu robu..... ali- ne dao bog da vam se nasmeju ili stanu pored vas.

(уторак, 19. мар 2019, 17:33) - anonymous [нерегистровани]

Problem

.. U tome sto bi i hteli da popravimo zube, ali nemamo para. Sve sto vredi je privatizovano, i puno kosta. To nije slucaj samo u stomatoloskom okviru, vec i druge razne medicinske ustanove/bolnice. Dodjes u drzavno, salje te isti taj doktor da dodjes kod njega privatno jer je savremeniji ali i kosta.. O cemu Vi pricate..

(уторак, 19. мар 2019, 15:29) - anonymous [нерегистровани]

Cudni smo...

i u tome ,sto je dokazano, a i u "pametovanju", sve znamo ,sve vidimo ,ali drzavu ne pravimo. Lenji u svojoj kuci.

(уторак, 19. мар 2019, 15:11) - anonymous [нерегистровани]

Zubi

Treba naći zubara koji vam neće zabrljati još više.

(уторак, 19. мар 2019, 14:56) - Spasoje [нерегистровани]

Zaista

Porazavajuci podatci. Mislim da cetkica i pasta za zube ne predstavlja luksuz i svako si moze priustiti.

(уторак, 19. мар 2019, 14:43) - stom [нерегистровани]

Evo gde je sve pocelo

Onda kada su stomatoloske usluge iskljucene iz paketa osnovnog paketa zdravstvenog osiguranja- pocelo je i progresivno propadanje oralne higijene. Ljudi se boje da odu kod zubara, ne znog bola, vec iz straha koliko ce to da ih kosta. Vadjenje zuba je jedna od jeftinijih opcija. Ironija, zar ne? Da, stomatoloska oprema i materijal su skupi, ali koliko je novca u stomatoloskoj struci? Kao privatni ogranak, zaradjuju sramno mnogo. Vratite zubare u Domove zdravlja! Pomozite da se oralna higijena poboljsa, a o svesti gradjana, drugom prilikom.