Одуприте се пролећном умору

Свака друга особа у пролеће има симптоме пролећног умора, показују истраживања. Међутим, постоје начини да препознамо и победимо пролећни умор.

Свако јутро се будите исрпљени и безвољни. Не помаже вам ни рани одлазак у кревет, ни поподневна дремка, а ни неколико дана одмора.

Онај чувени лек „наспаваћу се и све ће бити много боље“ више не делује. Малаксалки сте, боли вас глава, имате вртоглавице. Можда патите од пролећног умора који се јавља при преласку из хладног у топлије време.

„Када се јављају велике климатске промене у смислу пораста температуре, затим промене атмосферских прилика, влажности ваздуха, у том периоду организму треба времена да се прилагоди на нову ситуацију“, објашњава др Оливера Марковић хематолог КБЦ „Бежанијска коса“.

„Зими имамо повишен крвни притисак с обзиром на то да долази до сужавања крвних судова и лучи се хормон сна мелатонин, док је у пролеће нижа вредност крвног притиска и лучи се хормон среће серотонин“, каже др Марија Бранковић, гастроентеролог КБЦ „Бежанијска коса“.

Криве су временске промене,али и пихтије, сарме, колачи.

„Током зимских месеци нема довољно витамина, минерала, нема довољно воћа и поврћа, које можемо да уносимо као у неким другим периодима године. Због чега организам има дефицит витамина и минерала“, указује др Марковић.

Др Бранковић наводи да нагли прелазак из једног стања у друго доводи до хроничног осећаја умора, поспаности, нераспложења, одсутности, деконцентрације.

Промене највише осећају хронични болесници.

Код пацијената који су хронично оболели од неких гастро-интестиналних тегоба или имају функционалне поремећаје, реакција на промене манифестује се боловима у трбуху, горушицом, надимањем, отежаним пражњењем, истакла је др Бранковић.

Савет др Марковић је да обратимо лекару и дамо крв на анализу уколико имамо симптоме који трају дуже од две недеље, да би се утврдило да није у питању анменија која може да да врло сличне симптоме.

И пролећни умор можемо да спречимо. За почетак, једним добрим сном, а онда променом неких лоших животних навика, које готово сви ми имамо. Прво што треба да урадите је да изађете на свеж ваздух.

„Треба да се борави више напољу, да се уведе физичка активност, што више боравка на сунцу, што више сна и течности“, наводи др Бранковић.

Једите умерено, а разноврсно. Оброке прилагодите топлијем времену – лаганија храна, чешћи, мањи оброци и старо добро правило о три главна оброка и две ужине.

Остали аутори: Ивана Божовић
број коментара 0 Пошаљи коментар