Храна као лек

Некада је Хипократ, зачетник медицине, саветовао: „Нека ти храна буде лек, а лек твоја храна“. Данас то саветује и модерна медицина.

Храна је превентива за многе хроничне болести. У Србији се најчешће оболева и умире од болести срца и крвних судова. Шта, осим редовних прегледа, можемо да урадимо да нам срце буде „здраво“?

„Требало би првенствено водити рачуна о физичкој активности, али и исхрана је врло битна.Треба користити мање масна меса, доста зелеог поврћа, нарочито у свежем облику. И свежег воћа, с тим што треба један зелени чај пити дневно, који је добар за срце“, саветује докторка Милена Туробатови.

Најновија истраживања показују да су угљени хидрати велики проблем јер се сав вишак претвара у масноће, објашњава нутриционисткиња Јована Срејић Ферлуга. Зато саветује да би требало смањити унос житарица и производа од житарица, поготово белог брашна.

Иако чини само два одсто наше телесне тежине, мозак дневно обрађује око 100 хиљада речи. Баш као и срцу, плућима, мишићима, и мозгу су потребне хранљиве материје.

„За мозак су значајни антиоксиданси као и омега масне ксиелине, највећи извори су у скуши и орашастим плодовима. Рецимо, шака бадема дневно побољшава меморију, а банана дневно смањује напетост“, каже нутриционисткиња.

Нутриционисти препоручују семенке бундеве због садржаја бројних минерала. Затим куркуму као магичан антиинфламаторни зачин, и наравно, ту је и језграсто воће и семенке, због витамина Е.

Ипак, будите обазриви када бирате шта ће се све наћи у вашем тањиру. Готово свака намирница може бити здрава за једног, а нездрава за другог човека.

„Код дијабетичара је најбитније умерена исхрана и редовни оброци, да инсулин не би осцилирао у току дана“, истиче докторка.

У циљу превенције треба да очувамо фунцкију панкреаса, што значи да га не исцрпљујемо, да не једемо цео дан храну која узрокује скок шећера у крви.

Готово сваки трећи пацијент који уђе у ординацију дома здравља жали се на болове и жигање у крстима и зглобовима. Да ли и храна може да помогне?

За кости и зглобове је значајно уношење калцијума и витамина Д. Што се тиче калцијума млечни производи нам то доста омогућавају. Витамин Д добијамо од излагања сунцу, наглашава нутриционисткиња.

„Да бисмо имали јаке и здраве зглобове, добро је уностити омега три масноће из језграстог воћа, а може и из морске рибе. Да бисмо спречили оштећења узрокована слободним радикалима, потребно је јести што више свежег воћа и поврћа у свим бојама дуге, јер свака боја је други биљни пигмент и нови антиоксиданс. Важно је да уносимо и протеине јер су то основни градивни блокови свих ћелија“, објашњава докторка Милена Туробатовић.

број коментара 0 Пошаљи коментар