Добар и лош холестерол

Масноће у крви су опасне, али неопходне. Када су добре, а када лоше по наше здравље.

Сви знамо за холестерол, али га обично спомињемо тек када нам прави проблеме.Требало би да знамо да је холестерол неопходан за нормално функционисање сваке наше ћелије.

„Холестерол представља једну од компоненти масти у нашем организму и он је врло битан зато што чини наше ћелијске мембране. Битан је за стварање бројних хормона, као што је полни хормон, витамин д, хормон надбубрежне жлезде“, истиче др Марија Стојановић, са катедре за физиологију Медицинског факултета у Београду.

Његово штетно дејство се испољава тек када је у крви присутан у већим концентрацијама.

До тада он помаже нашем организму.

„Вредности укупног холестерола, требало би да буду од 3-5 ммол/л , а вредности преко пет ммол/л  су оне које се сматрају ризичним“, истиче докторка Стојановић.

Један холестерол је добар, а други лош. Зато га проверите једном годишње, јер његов поремећај може да угрози кардиоваскуларни систем.

„Постоје две фракције холестерола: добар холстерол или хдл и лош или лдл. Лош се сматра лошим, јер он директно учествује у артеросклерози“, каже докторка Марија.

„На првом месту  су болести срца и крвних судова од којих умире сваки други грађанин. Један од важних фактора ризика за изазивање  коронарне болести, и артеросклерозе као узрочника инфаркта срца и шлога је хиперлипопротинемија или хиперхолестеролемија“, напомиње  проф. др Милика Ашанин, директор клиничког центра Србије.

Треба још знати да низак холестерол није добар знак.

„Ниске вредности холестерола, могу да буду некада ниске, када се ради о нерегуларној исхрани, или због болести јетре. Због тога што се холестрол ствара у јетри, па могу да доведу до смањење концентрације холестерола у крви“, закључује докторка Стојановић.

Балансираном исхраном можемо наш липидни статус довести у равнотежу.

„Ми холестерол уносимо са многим другим намирницама, то је такозвани скривени холестерол, који се налази у различитим грицкалицама, пецивима, у месу, јајима, млеку“, каже докторка Верослава Станковић, специјалиста исхране и додаје да не би требало да избегавамо месо, јаја, млечене производе...За равнотежу и смањење важно је избегавати грицкалице. 

„Ми препоручујемо више физичке активности, дијету, а ако треба и лекове“, закључује проф. др Милика Ашанин, директор Клиничког центра Србије.

 

број коментара 4 Пошаљи коментар
(петак, 29. мар 2019, 00:16) - anonymous [нерегистровани]

RE: Holesterol

Kako će onda zarađivati na lekovima (statinima)...

(четвртак, 28. мар 2019, 17:31) - anonymousMilan Matić [нерегистровани]

Holesterol

Zašto niko ne kaže da su najnovija istraživanja pokazala da je nivo od 7mmola/l sasvim dobar za krvne sudove. Čita li neko literaturu?

(четвртак, 28. мар 2019, 13:05) - anonymous [нерегистровани]

Koje su komponente masti ..???

Znamo da je glicerin jedna komponenta i da on cini bazu...
Sta su druge komponente i koliko ih ima....

(четвртак, 28. мар 2019, 12:50) - anonymous [нерегистровани]

Холестерол

Имам сваки на доњој граници, време је да повећам унос сланине, чварака и осталих добрих намирница.