Бол у грудима може бити безазлен, али...

Сматра се да приближно пет одсто становништва у Србији болује од ангине пекторис, a код старијих од 70 година тај проценат прелази 20 одсто.

Бол у грудима је нешто што код људи изазива највише страха. Међутим, професор др Петар Оташевић, кардиолог, гостујући у Јутарњем програму наглашава да у грудима постоје разни органи и разне структуре које могу да боле.

„Тако да бол у грудима може бити или потпуно безазлен, на који не треба уопште да обраћамо пажњу, до тога да може указати да постоје озбиљна сужења на крвним судовима и срцу“, објашњава др Оташевић.

Европско удружење кардиолога је зато прогласило април месецом упозорења на бол у грудима, односно на ангину пекторис, да би се становништву и широј стручној јавности указало на карактеристике бола у грудима који треба да нас забрине и уколико га приметимо да потражимо лекарску помоћ.

„То је у принципу бол који се описује као стезање, печење или недостатак ваздуха, ми то зовемо диспнеа, која је продужена у случају правог срчаног удара, односно инфаркта, али код ангине пекторис има мало другачије карактеристике. Обично се јавља у напору или емоционалном стресу и траје два до три минута и пролази када узрок уклоните или примените нитроглицерин. Обично се јавља иза грудне кости и може да се шири у рамена, у врат, у доњу вилицу, евентуално у леђа. То је типичан бол и људи га препознају, тачно знају када ће им се јавити те тегобе. Зато подижемо свет о томе. Суштина је да људи на време препознају такво једно обољење које указује на смањено снабдевање срчаног мишића кисеоником у напору, односно при повећаним потребама“, наглашава кардиолог, професор др Синиша Стојковић.

Како би што прецизније могли да разликују порекло бола, професор Оташевић објашњава да они студенте уче да замоле болесника да покаже где га боли.

„Уколико вам пацијенти покажу прстом на једно одређено место, то највероватније значи да то није срчани бол. Међутим, ако покажу целом руком да боли цео грудни кош и да се тај бол шири у вилице и у руке, онда постоји велика вероватноћа да тај бол јесте заиста срчаног порекла. Поготову ако је бол провоциран напором и уколико бол престаје када се одморимо и узмемо нитроглицерин“, додаје професор Оташевић.

Ангина пекторис се лечи релативно лако, сагласни су кардиолози. Лечи се бол и превенирају будући догађаји. Једно и друго иде заједно и не може се одвајати.

„Подразумева се промена начина живота, мада нема баш јасних научних доказа, али то је и дијета, и количина соли, и начин исхране, и контрола крвног притиска, и свих фактора ризика, пре свега, лошег холестерола. Затим, апсолутна забрана пушења и физичка активност. Друга ствар је контрола и неких других фактора и примена лекова и савремене терапије која укључује поред нитроглицерина и још неке групе лекова, типа бета-блокатора, антагонисте калцијума, и неку, такозвану, другу линију у коју спада неколико врста лекова који су данас потпуно доступни у Србији“, наглашава др Стојковић.

С обзиром на општи пораст старости становништва, учесталост запушења крвних судова све је већа. Код људи старијих од 70 година у преко 20 одсто случајева дијагностикована је ангина пекторис.

Професор Оташевић истиче да је кардиолозима важно да потенцијалне болеснике уоче и почну да лече у раној фази болести, јер уколико се проблем не уочи на време, лако и брзо може доћи до много фаталнијих компликација, као што су инфаркт миокарда, шлог и кардиоваскуларна смрт.

Зато је Европско удружење кардиолога и Удружење кардиолога Србије препознало потребу да у широј стручној јавности и код становништа укаже на значај овог проблема, због чега је април проглашен месецом упозорења на бол у грудима.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(недеља, 07. апр 2019, 16:59) - anonymous [нерегистровани]

@... Kremfe i oscilacije...

Ovo prvi put cujem o angini pektoris. Inace sam tu bolest smatrala imaginarnom, mozda bas zato sto je nestabilna. A licno mi se desilo da za vreme ekografije (koju su mi radili u urgentnom centru) osetim svoje krvne sudove kao metalne zice kroz organizam - osecaj je bio vrlo cudan i zastrasujuci … mislila sam da "odlazim". Pokusala sam to posle da objasnim osoblju, ali oni su to radili rutinski i niko me nije slusao (iako se to nije dogadajlo u Srbiji); oni su me samo istovarili sa lezaja i nastavili svoje privatne razgovore. Bila sam toliko prestrasena i ujedno zahvalna Bogu da sam "ostala" i naucila da kardiolozi misle da sve znaju i da vasi osecaji bola nikog ne interesuju. Zato ljudi i ne mogu znati kad ih sta snalazi, jer to doktore uopste ne interesuje; oni samo pogledaju kardiogram i hop - stent, pacemaker, itd. Taj osecaj vrelog ulja u grudima je veoma slican mom osecaju da mi kroz krvne sudove prolazi, ustvari, vrelo gozdje… zasto bas gvozdje , ne znam, to je bilo moje licno osecanje.slicno osecaju ukusa gvozdja u ustima ...

(понедељак, 01. апр 2019, 13:26) - Ivan Zgrozeni [нерегистровани]

Bol u grudima

i rak u Srbiji nikada ne izaziva pusenje. Za to je uvek krivo bombardovanje KiM osiromasenim uranijumom. Uozbiljite se.

(понедељак, 01. апр 2019, 13:02) - anonymous [нерегистровани]

Krempfe i oscilacije...???

Su pratioci nestabilne Angine Pektoris...
Krv povecane gustine usporeno se krece kroz vene na relaciji srce- pluca..
To izaziva cudne bolove.
Pacijent osjeca da u centru koz grudi tece vrelo ulje..
Inace Anginu pektoris prate patalogicne nestabilne oscilacije na sve tri funkcije..
---unutrasnji pritisak.
---vanjski pritisak.
--- puls..
Nestabilna Angina pektoris nije izleciva...
Moze se ublaziti i djelimicno umiriti...
U slucaju pogorsanja prelazi u infarkt.
Pacijent dobija jos i retro sternalne bolove...
Ove bolove moge prepoznati samo oni pacijenti koji su
infarkt prezivjeli tj. oni koji su spaseni.....