Ако одрасли могу да једу свуда, могу и бебе

Иницијатива „Беба бира где“ је подршка дојењу усмерена на подизање свести и едукацију јавности, са циљем да се укаже на важност дојења како би се мамама пружила неопходна подршка.

Двадесет одсто мама које су дојиле своје бебе у последњих пет година никада није дојило у јавности. Неке од њих су желеле, али се нису одлучиле на тај корак из различитих разлога. Недавно спроведено истраживање „Центра за маме“ о дојењу у јавности показало је да је код мајки најизраженији страх од негативне реакције околине.  

„Дојење у јавности јесте табу тема у Србији, не толико као ранијих година, али још увек јесте. Истраживање је показало да 30 одсто жена уопште није дојило у јавности, самим тим оне нису биле у могућности да управљају својим временом, јер су морале да трче кући да подоје дете и биле су ограничене у слободи кретања“, истиче Јована Ружичић из „Центра за маме“.

Ипак, 70 одсто мајки јесте дојило децу у јавности и то је податак који охрабрује, ако га упоредимо са неким претходним годинама. Међутим, чак и оне сматрају да је потребно више подршке да би се жене осетиле добро да доје у јавности, додаје гошћа Јутарњег програма.

„Ако је историја учитељица живота, историја исхране, неге и опстанка каже нам да су маме увек после порођаја остајале са својом децом, носиле их, давале им најбољу могућу храну, а то је мајчино млеко, топлину, загрљај, социјалну стимулацију. Сам акт дојења био је предуслов опстанка и здравља хиљадама година уназад“, наглашава др Ђурђица Ћећез, неонатолог из ГАК „Народни фронт.

Дојење је заједничко за све културе и цивилизације као једна најприроднија појава. Ако имамо у нашој хришћанској цивилизацији икону Мати Божије Млекопитателнице која доји Христа, јасно је колико је подржан такав начин храњења и колико је био услов опстанка и здравља бебе, додаје докторка Ћећез.

„Морамо да одговоримо на потребе бебе, морамо да их разумемо и да их испуштујемо да би они једног дана испоштовали нас. Ако ме питате шта кажу бебе у породилишту и колико је сисање значајно за бебе, могу да вам кажем да оне увек кажу да. Наравно, не речима, али невербалним порукама, невербалном комуникацијом, природним рефлексима, мирисом осете мамино тело, у сваком тренутку ако им пружимо прилику спремне су да посисају прве капи млека, колострума, што је најбоља храна коју је живо биће икада у прилици да добије“, каже докторка.

Србија има доста низак проценат дојене деце. Искључиво дојене деце у првих шест месеци живота имамо мање од 13 одсто. Такође, сведоци смо да се на све стране отварају продавнице здраве хране за одрасле, зато би требало и бебама да пружимо прилику да добију најбољу храну, а то је мајчино млеко, мишљења је докторка.

„То је најбољи рецепт природе за здравље. Поред тога, то је и прва дијада, прва интеракција, стварање прве људске везе између маме и бебе, која ће се рефлектовати и на све остало, значи на успешност целог друштва“, истиче гошћа Јутарњег програма.

Мајчино млеко се данас сматра биолошким ресурсом. Остали су записи да је то храна свих храна и данас званична медицина потврђује колико је значајно и које су све моћи мајчиног млека. У ту сврху се мајчино млеко скупља у банкама млека. После свих потребних санитарних контрола даје се другим бебама чије мајке из различитих разлога нису у могућности да доје своју децу.

Гошћа Јутарњег програма, Јована Ружичић, истиче и податак да је велики проценат жена које су дојиле у јавности, чак, 40 одсто њих, дојило дете у парку, што је на неки начин друштвено прихватљиво место за маме. Самим тим, и та бројка доста говори како се жене заправо осећају на тему дојења у јавности. Очигледно је да се не осећају апсолутно слободно.

„Зато бисмо требали да учинимо све што можемо да се свака мама осети пријатно да доји на било ком месту, јер је свако место право“, наглашава Ружичићева.

Осим користи по дете, дојење има велике користи и за мајку, подсећа докторка Ћећез.
Мамама које доје материца се брже враћа у првобитно стање, мања су крварења, лакше враћају телесну тежину на ону пре трудноће, имају мање карцинома дојке, карцинома ендометријума, јајника и дебелог црева.

„Чак и девојчице које су дојене ређе обољевају у одраслом узрасту од карцинома дојке, а у неким познијим годинама од остеопорозе“, наглашава докторка Ђурђица Ћећез на крају гостовања у Јутарњем програму.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(петак, 12. апр 2019, 12:20) - anonymous [нерегистровани]

Kakve nebuloze od populističkh slogana

Kao i uvek, važno je samo da je tema trenutno popularna, a da li ima veze s mozgom nikad nije važno. Baš me briga da li će majke da doje bebe, ali ispiranje mozga ovakvim sloganima i objašnjenjima mora biti zabranjeno. Po toj logici, ako beba može da vrši nuždu u svakom trenutku, to isto treba da bude omogućeno i odraslima i to bez pelena, zar ne? Dakle, onog trenutka kad se dohvatite takvih maloumnih slogana, vi se zalažete i za to da ljudi vrše nuždu gde god da se zateknu. I dalje mislite da ste sve to dobro smislili? Svaka vam čast, stvarno. Uostalom, zbog čega je odraslima zabranjeno da se šetaju goli, kad se tako i rađamo, a bebe svuda mogu gole? Hoćemo jednakost. Ukinite zabranu golotinje svuda. Ili ste se sad predomislili po pitanju "mudrih" slogana i poređenja?