Српски лекари преморени, али њих нико не пита како су

Синдром хроничног умора тешко се дијагностикује, чешће погађа жене и карактеристичан је за многа занимања, а нису поштеђени ни они којима се због болести, обраћамо за помоћ. Истраживање секције „Опште медицине“ Српског лекарског друштва показало је да је од 455 испитаних лекара њих 43 одсто на корак од добијања овог синдрома.

Када нам није добро на њихова врата прво закуцамо. А када нас питају за здравље често причамо и о личним проблемима, а о њиховим неретко ништа не знамо. У мањим местима, попут Пландишта, изабрани лекари су и део Хитне помоћи па рад у амбуланти усклађују са теренским.

„Углавном су то скокови притиска и рецимо главобоље, то је нешто што је најчешће. Оптерећује одсутност са посла у пратњи пацијената. Понекад то зна да траје, рецимо, једном је трајало десет сати до опште болнице у Вршцу па КЦ у Београду, па назад“, објашњава директор Дома здравља „1. октобар“ у Плантиште, Драго Божић.

А траје и хронична исцрпљеност коју баш доктори код себе често не препознају. Због чега је тако, објашњава клинички психолог.

„Постоји ту једна ствар да су лекари, па и медицинско особље негде готово научили да је тај рад у стресу под таквим оптерећењима које је хронично негде саставни део посла и готово да лакше прихватају чак и дуготрајне незадовљаство или исцрпљеност и емоционалну и физичку. Одговорност сваког од нас је индивидуална и лична - да ли ћемо реаговати на нешто тако што се дешава и у том смислу јесте сигурно грешка уколико не реагујемо“, истиче Снежана Милутиновић, клинички психолог.

Да реагују покушавају бар подизањем свести код колега чланови секције „Опште медицине“ Српског лекарског друштва. Истичу да је синдром сагоревања на послу најизраженији код лекара опште медицине, педијатрије и гинекологије.

„Изабрани лекар опште медицине у просеку треба да прими 36 пацијената. Ако то прерачунамо на годишњем нивоу, то је негде 7.700 посета по једном лекару. Међутим, некада је мање, а некада и дупло више пацијената које лекари опште медицине примају“, наводи Мирјана Лапчевић из Српског лекарског друштва.

Упркос томе, лекари би пажњу требало да посвете и препознавању симптома код њих самих.

Синдром сагоревања на послу примећен је још седамдесетих година прошлог века код медицинског особља на одељењима психијатрије и интензивне неге а касније и код лекара опште медицине.

Сада се већ препознаје и у многим другим професијама, а од 2022. године биће и званично болест када ћемо помоћ тражити од оних који се са њом боре деценијама.

број коментара 12 Пошаљи коментар
(субота, 19. окт 2019, 23:04) - Паметњаковић [нерегистровани]

Да ли је то оправдање?

Да ли то може оправдати висок ниво смртности пацијената? У другим земљама доктори раде чак и далеко више, само пар сати одмора током напорних пар дана хитних случајева, па је опет смртност далеко мања него код нас. Мислим да је ту ипак нешто друго проблем.

(субота, 19. окт 2019, 21:41) - Marko [нерегистровани]

mito

pedijatri uzimaju mito!?

Ne pišite nesuvisle stvari, molim Vas.

(субота, 19. окт 2019, 21:05) - anonymous [нерегистровани]

Mr Dr Nauka

Za svoje dobro pa zatim naše, daj ljudi
tražite ravnotežu u svemu.
Počinje sve ili od vrha ili sa dna.
Samo jedno znam, moji doktori su mene vratili u život. Priča za ne povjerovati, ali je istina, toliko i volim ih.

(субота, 19. окт 2019, 20:20) - anonymous [нерегистровани]

ih sta naprica

A da kese im nosis, pa stalno piju kafu,telefoniraju...ne pregledaju jer vecina nema pojma ima kupljenu diplomu...osnovnu kulturu nemaju...ako im se ne svida neka idu

(субота, 19. окт 2019, 18:34) - anonymous [нерегистровани]

@Tuga

Važno je da pričaš. i nipodaštavaš nekoga, a da o tome nemaš pojma. Ja sam, eto baš iz pomenutog Plandišta i znam da im je smena prepuna, zakazivanja pacijenata su na 15 minuta. A stvarno, ako se zadesi hitan slučaj, e onda se čekaonica nakrca jer sve čeka.
Nisu oni krivi što su u Srbilji i ljudi "na normu" i tako moraju da rade. Ko bi normalan dopustio sebi da unapred propisuje koliko pregledanih (a učekuje se da su savesno i valjano pregledani i saslušani) pacijenata je norma? Uz to osim pregleda, posle mora još da se celu večnost bavi administracijom kuckajući na kompjuteru lutajući po beskonačnim šifarnicima, tabelama, sračunavajući u tableticu prepisan lek, a još ako se daje elektronski recept na 3 meseca... Pola radnog vremena se ne bave onim što ptreba: lečenjem ljudi.
Ali, tako su im propisali oni "od gore", koji su sigurno zaboravili kako izgleda lečiti pacijente, ili to nikada nisu ni znali.
No, eto, ti znaš da su drski, da traže mito, da su nezaintereovani... Kako te nije sramota? Dođi malo. posedi jedan dan u čekaonici, pa onda pričaj.

(субота, 19. окт 2019, 18:17) - anonymous [нерегистровани]

RE:Tuga opet

Ajde gledaj na oba oka. Kad god nešto upoređujete sa zapadom izdvajate iz konteksta samo jednu stranu medalje.
Dobro de, ajde da gledamo austriju. Pogledajmo ondai plate u Austriji i Srbiji.
Daj im srpske plate, pa ćeš videti tek šta je brutalnost.

(субота, 19. окт 2019, 18:03) - Igor [нерегистровани]

Bas mi zao

Kako nisu premoreni kad treba da idu u privatne klinike da rade posle radnog vremena !

(субота, 19. окт 2019, 13:59) - anonymous [нерегистровани]

Tuga opet

I ja kazem jadni lekari i med.osoblje. pogledajte u Austriji koliko i kako rade lekari ali oni ne znsju za brutalnost. Verovatno zato ih niko i ne napada pa im ne treba policija iza ledja.

(субота, 19. окт 2019, 13:44) - anonymous [нерегистровани]

Istina

1. Svi su Srbi premorni
2. Niko nigde nikog ne pita kako mu je

(субота, 19. окт 2019, 13:01) - anonymous [нерегистровани]

negde

Ima li šanse da izbacite to 'negde' makar kad transkribujete izjave, ako ne može da se izbaci kao poštapalica iz svakodnevnog govora? Rečenica u izjavi je suvisla i bez dva 'negde'. Samo kažem. Za mene jedna od ružnijih navika koje su se uvukle u govor izvesne klase ljudi.