Руси враћају 166. страницу Мирослављевог јеванђеља

Један од највећих драгуља српског културног наслеђа – Мирослављево јеванђеље, писано у 12 веку, чија се 166. страница чува у Националној библиотеци у Сан Петербургу, могао би да буде комплетиран до средине године, изјавио је министар културе Владан Вукосављевић.

„Мислим да ћемо до половине ове године завршити тај велики посао за српску кутлуру и да ћемо имати 166. страну Мирослављевог јеванђеља“, рекао је Вукосављевић за Танјуг и подсетио да више није реч о обећањима него о договору са руским министром културе Владимиром Мединским, а који су потврдили и председници двеју земаља Владимир Путин и Александар Вучић.

Према његовим речима, после те потврде више нисмо на терену потенцијала већ окончаног договора око повратка 166. стране једне од највећих српских културолошких реликвија из Русије у којој је од 1845. године.

Договор, како је подсетио, подразумева да Москва добије седам слика Николаја Рериха, које су доспеле у Народни музеј 1932. године, када их је сам уметник послао на изложбе у Београду и Загребу.

„Сада разговарамо о техници када и на који начин да страница стигне у Београд, а како Рерихове слике у Москву. Могу да кажем да се ради о неколико месеци. Видећемо да то буде нека пригодна околност или посета. Предуслови се разрађују и верујем да ћемо у наредних неколико месеци вратити лист, а Руси добити Рериха“, навео је министар.

Према речима Вукосављевића, захваљујући овом договору, Србија ће добити апсолутно непроцењиву вредност, а значај и вредност слике које ћемо дати не могу се мерити са оним шта добијамо.

„Дао бих и 707 слика за један лист Јеванђеља, јер је то наш културни ДНК, а слике вреде – милион, 700.000 или 1,3 милиона евра... не дајемо Пају Јовановића, Уроша Предића – наше културно благо“, рекао је министар и подсетио, да Рерих у Русији има култни сатус не само као уметник, већ као и филозоф и мистик који покрива неколико области.

Током године Рерих ће добити Музеј у Москви што доказује колико значи за руску културу, рекао је Вукосављевић и подсетио да су његове слике последњи пут излагане у Београду 1996. године.

Министар је рекао да се размишља о томе да месец дана пре размене Рерихове слике буду изложене у Београду.

Вукосављевић је навео да се са ове историјске дистанце, после више од 160 година није могуће утврдити околности под којима је страница завршила у Русији и да постоје две теорије подједнако могуће – једна да ју је Петар Успенски исцепао и узео, а друга да је добијена у замену за неку надокнаду јер су у то време монаси живели у великој оскудици.

„Историја је прекрила тај догађај и једино се зна да је то наш лист, а Рерихове слике нису наше. Оне нису поклоњене, нису купљене, нису легат, овде су се затекле“, рекао је министар.

Истиче да је Русија са великим поштовањем пазила на нашу драгоценост те да зна да се директор библиотеке пита шта ће сад јер им је то једна од важних реликвија, пример старословенске палеографије, документ од изузетног значаја који је део њихове збирке.

Министар је навео да Србија ради и на формирању Фонда који би помогао у враћању српског културног блага које се налази у различитим колекцијама, библиотекама широм света.

„Неки од тих најзначајнијих докумената српске историје, чувено Вуканово јевљанђеље је у Санкт Петербургу, Маринско јеванђеље у Москви, Синајски псалтир у манастиру на Синају, а чувени, најстарији препис Номоканона Светог Саве – Иловичка крмчија, препис из 1262. у Загребу“, рекао је Вукосављевић.

Мирослављево јеванђеље један је од српских највећих материјалних споменика и највиталнијих и најбитнијих делова нашег културног језгра и нашег историјског сећања. Као такав у словенској палеографији и светској историји уметности третира се као документ прве категорије непоцењиве уметничке вредности. Под заштитом је Унеска.

број коментара 7 Пошаљи коментар
(субота, 02. феб 2019, 04:42) - anonymous [нерегистровани]

@ Расути..

Нажалост, морам да се сложим. Питање је како и ко чува наше благо које јесте у Србији. Па кад будемо заслужили да имамо државу Србију, онда да све вратимо тамо где му је место.

(субота, 02. феб 2019, 02:14) - anonymous [нерегистровани]

Ministar

Svaka čast ministru Vukosavljeviću. Srbija odavno nije imala ovako dobrog ministra kulture. Po mom mišljenju on je najbolji ministar u ovoj vladi.

(субота, 02. феб 2019, 01:23) - anonymous [нерегистровани]

Ne treba nista vracati iz Rusije

Bolje da sve pomenuto ostane u Rusiji nego da se donosi u Srbiju. Sigurnije je tamo. Treba gledati kako da se stvari vrate iz Zagreba i jos tako nekih drugih mjesta

(петак, 01. феб 2019, 22:12) - anonymous [нерегистровани]

Miroslavovo jevandjelje

a sta je sa rukopisom miroslavljevog jevandjelja koje se cuva u Dablinu u Irskoj. sta je sa ostalim predmetimakoji su po muzejima u Nemackoj. u Briselu. Amsterdamu, Parizu. To ministar ne spominje a zna za to najverovatnije, ali isto zna da ih nikada nece dobiti a uzda se samo na ono sto je u Rusiji. Valjda ce se oni smilovati a zapadnjaci nece . E moj ministre.

(петак, 01. феб 2019, 21:27) - anonymous [нерегистровани]

Ok

Slazem se potpuno sa vama. Zato nas izapad i mrzi jer su ljubomorni.Sa zapada dolazi kokakola i dedamraz. Dušan

(петак, 01. феб 2019, 18:59) - Саша [нерегистровани]

Америка

Време је да се Срби осврну на своју историју и крену да је сами изучавају а не да копирају стране фалсификате и глупости. Ко зна о чему причам схватиће.

(петак, 01. феб 2019, 17:25) - anonymous [нерегистровани]

Rasuti da svi vide nasu kulturu

Ja smatram da je dobro da stranica Miroslavljevog jevandjelja bude u Rusiji. U pitanju je 1 stranica. Koliko smo mi sposobni da sacuvamo ostatak jevandjelja? Ako Srbije vise ne bude, bar ce u Rusiji ostati nas trag.