Чикаго и Мелбурн на 100 степени разлике

Док се Америка смрзавала на минус 50, а Аустралија горела на плус 50 степени Целзијуса, остатак света се питао шта нам се десило са климом. О томе шта ће се тек дешавати и колико је Европа осетљива на климатске промене, у Јутарњем програму РТС-а, говорио је Горан Пејановић из Националног центра за климатологију РХМЗ-а.

Температурна разлика између Чикага и Мелбурна од скоро 100 степени, само је најавила климатске промене рекао је, гостујући у Јутарњем програму, Горан Пејановић из Националног центра за климатологију РХМЗ-а.

Говорећи о изненађујућој, нарочито за лаике, температурној разлици између Америке и Аустралије, Пејановић је истакао да се налазимо у периоду глобалног загревања, када долази до промене хемијског састава атмосфере.

„Због човекове претеране активности у емисији гасова стаклене баште, услед емитовања угљен диоксида и метана, долази до загревања доњих делова атмосфере и дела океана“, објашњава Пејановић.

Према његовим речима, поларни вортекс је феномен који настаје струјањем ваздуха око Северног пола, са запада на исток, а у њему се налазе и таласи.

„Када се успоре ова кретања, убацује се топли ваздух на већим висинама, таласи дуже трају и у долинама долази до топлоте или хлађења, што се управо десило у Америци и Аустралији“, наводи Пејановић.

Што се тиче нашег поднебља, ове зиме имали смо два хладна месеца у континуитету, што се није десило у последњих шест година. Ти догађаји су све ређи. Топлотни таласи су много чешћи, па су и сушни периоди чешћи, објашњава Пејановић.

„Још је рано да кажемо какво ће бити пролеће. Редовно се експерти Светске метеоролошке заједнице и метеоролози Србије окупљају и издају временске прогнозе за Југоисточну Европу, пошто је Југоисточна Европа један рањиви регион у погледу климатских промена, а друга грана је Медитеран, који је још рањивија област“, истакао је Пејановић.

Наредних година клима ће мењати свет јер је, како каже, примећено да се због глобалног загревања смањује ледени омотач изнад Северног пола и то смањење је већ око 30 одсто.

„У Сибиру је још већа опасност, отопљавањем тог пермафрост омотача, дошло би до емитовања огромних количина метана у атмосферу који је још јачи гас са ефектом стаклене баште, него што је угљен диоксид“, упозорава Пејановић.

број коментара 1 пошаљи коментар
(понедељак, 04. феб 2019, 15:07)
anonymous [нерегистровани]

Neodgovorno

Ovako nepotpune analize su pre svega neodgovorne, a potom i besmislene. Gospodin meteorolog vrlo dobro zna zašto.