Плетиље Сирогојна уздигле народну баштину на ниво бренда

Јованка Броз, Ненси Реган, Раиса Горбачов у свом су гардероберу имале нешто заједничко - џемпер „Мејд ин Сирогојно“, са ћириличким потписом плетиље на етикети. Златиборско село Сирогојно је, захваљујући женама, занатско-уметничко наслеђе уздигло до, планетарно чувеног бренда, и потпуно променило сопствени живот и судбину.

Успех широм света је потврдио Игоову мисао да „оно што води и вуче свет нису локомотиве, већ идеје“. Жене су овде плеле одвајкада, али је тек са Добрилом Смиљанић, настао преокрет: захваљујући организованој производњи, креацијама и упорности, девизни прилив се у Сирогојну почео мерити милионима долара.

Плетиља из Сирогојна Нада Ћалдовић открива како је текао развој: „Прво је центар изграђен. Прво конфекција, па душекара, па етно-парк... Као град“.

У том препороду Сирогојна, учествовало је око 2.500 умешних жена, а уз особен дизајн и аутентични стил одећа која се и данас тако ствара носи и посебну емоцију и причу.

„Све што је изграђено, оно је изграђено од џемпера. То је нама било успутни посао. Узмем вуну и штрикам, имам и краву и овцу и све држим код куће, ништа ми не фали“, прича плетиља Борка Ћалдовић.

„У том периоду, негде шездесетих година, је то било потпуно непознато. И за разлику од других брендова, нама само преостаје да ту причу на леп начин испричамо. Не морамо да имамо тимове стручњака који покушавају да људима приближе робну марку и да измишљају нешто уз помоћ чега ће људе везати за ту робну марку“, истакла је Ана Љубичић из предузећа „Сирогојно компани“.

Плетење је, као занимање, по истеку 25 година рада, донело и прве пензије – невелике, али и те како важне.

Плетиље су уздигле народну баштину на ниво бренда, али тиме значај њиховог дела није исцрпљен. Оне су покренуле еманципацију жена у овом крају, унапредиле породицу и оствариле културни преображај Сирогојна, афирмишући у свету не само своје село, већ и Златибор и Србију.

Када се, уз успех све лепо уплело, пре четири деценије, отворен је и први, у тадашњој Југославији, Музеј на отвореном да сведочи о култури становања народа овога краја, о задругама, обичајима и занатима. И Сирогојно је, на трагу традиције и народног стваралаштва створило свој залог за будућност.

Остали аутори: Јелена Божовић
број коментара 1 Пошаљи коментар
(среда, 06. феб 2019, 11:34) - LP [нерегистровани]

Cestitke

Prelepo je! U ovakvim stvarima treba da se trazi uspeh Srbije! Imamo talenata i ideja kojih niko na svetu nema!