Иако све више читамо, штампа се све мање књига

Званични подаци показују да читамо више него икада. Ипак, прва асоцијација на читање и на уживање у читању, више није само стари, добри, укоричени текст. Дигиталне могућности приближиле су многе садржаје на само један клик од нас.

Статистика Европске уније показује да се тиражи књига смањују из године у годину. С друге стране, повећава се број наслова и чита се више него икада.

„Књиге су постале нешто што мало људи чита. Број књижара се драстично смањио, некада су се на улицама великих градова низале књижаре, у свету су биле на три, четири спрата, сада једва да је претекла нека, једина у улици“, каже Зоран Станојевић, уредник Интернет портала РТС-а.

„Да би биле доступне праве вредности мислим да је велика одговорност на издавачима самим, на библиотекама, на институцијама самим, а да видљивост буде како треба је задатак нас медија“, наводи Весна Јовановић, уредница Културе у РТС-у.

Књиге се све чешће поручују онлајн, и читају са електронских уређаја.

Пробране књиге за топ-форму 

„Ја сам недавно прочитао књигу на мобилном телефону, и то сад није баш исто искуство као кад се чита на папиру, захтева другачију врсту концентрације али ја по цео дан нешто читам, разне ствари с интернета као и занимљивости. Количина текста коју читамо је као никада раније, али ту има врло мало књижевног текста“, изјавио је Станојевић.

„Ево, чињеница да је овде поред мене и књига и телефон, ево рећи ћу, мада то од мене многи не очекују. Када је занимљив садржај и када је добар, мени готово је свеједно с ког носача текста читам, може да буде и мобилни и е-читач и књига али рекла сам, готово свеједно“, каже Весна Јовановић.

Свакако да било која књига, није боља од већине онога што читамо на интернету, иако књиге бирамо пажљивије а интернет садржај готово без икакве контроле.

„Има на интернету одличних ствари, вредних ствари, има добро написаних ствари које такође вреди читати. Чињеница је да је интернет углавном нешто попут брзе хране за мозак. Ми се преоптерећујемо неким мастима и угљеним хидратима у техничком смислу, од којих постајемо гојазни на непотребан начин, док књиге, ако су пробране, дају неки мало бољи резултат за нас, односно будемо у топ-форми“, сматра Зоран Станојевић.

Добре садржаје потиснули су таблоиди међу књигама

„Ја сам увек за личну потрагу. И кад идем на сајам књига, и кад идем у књижаре, ја избегавам оне билборде, избегавам нападне рекламе, јер знамо да често добра реклама прода лош производ, а то се односи и на књигу. Као што су серије потиснуле добре филмове, тако су добре књиге потиснули таблоиди међу књигама и књиге популарних личности, које нису из области књижевности“, навела је Весна Јовановић.

Мобилни телефони и интернет донели су нам још једну новину – да књиге све мање читамо, а све више гледамо кроз експанзију видео садржаја.

„На тај начин добијамо приче које смо раније читали у књигама, и ми не умемо више да читамо, пишемо и говоримо. То је последица тога кад човек не чита књиге“, каже Станојевић.

Још једна ствар савршено иде уз стари, добри, укоричени текст, а то је препорука.

„Ја сам доживела нешто веома лепо, да на сајам књига, у време док је била емисија Тако стоје ствари, где сам редовно петком препоручивала књиге, да људи долазе са папирићем где су све време бележили оно што препоручујем, где нису имали времена или немају у свом месту књижару. Они дођу и онда све према том списку купују. Ја сам понекад осећала велику одговорност да случајно нешто не погрешим“, испричала је Весна.

Добра књига негује одговоре на многа важна питања и чува кључеве великих сазнања и предивних емоција. Због тога би требало да је се држимо, у ма ком облику да је.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(петак, 26. апр 2019, 00:13) - anonymous [нерегистровани]

Prepoznavanje suštinskih problema

Upravo kreativni ljudi u društvu mogu da neke aktuelne probleme učine interesantnim, upotreba pisane reči od davnina je to i bila.

(четвртак, 25. апр 2019, 13:15) - anonymous [нерегистровани]

I...

Pa u čemu je problem? Ljudi koji vole da čitaju to čine sa onim što im je dostupno. Video sam "kindl" i kako je to čitati na njemu. Za one koji vole "spravice" neka čitaju na taj način. Ne verujem da je manjak knjiga u opticaju. Više je izdavčkih kuća, tiraži su manji, plasman je otežan jer se publika ne neguje. Dodajte na to i samizdate ili formatirane kuće koje to rade po narudžbinama onih koji žele da se oprobaju u literarnom stvaranju. Nekada su u knjigama ležala iskustva, spoznaje i oplemenjujuća dejstva. Danas imamo selfije, mreže i ostala čudesa. Poenta je nekad je mera uspešnosti zaista bio tiraž, ali u ovoj sadašnjosti je to jedan od parametara koji određuju životni ciklus knjige, jer je to u direktnoj korelaciji sa stopom profita izdavača.