Bez dozvole autora nema objavljivanja ni u medijima ni na društvenim mrežama

„Fejsbuk“ je prošle nedelje izdavačkoj kući „Buka“, koja objavljuje dela Mišela Uelbeka na srpskom jeziku, blokirao svako buduće plaćeno oglašavanje i na „Fejsbuku“ i na „Instagramu“. Sve to se dogodilo jer je objavljen citat iz Uelbekove knjige „Serotonin“, što ova društvena mreža ne dozvoljava. Šta smemo da objavljujemo na društvenim mrežama i da li je Zakon o autorskim i srodnim pravima još rigorozniji kada su u pitanju mediji?

Moj telefon, moj snimak i moj profil na Fejsbuku na koji ću to postaviti. I to je sve u redu, osim ako na snimku nije nečije autorsko delo.

Koncerti, izložbe, citati iz književnosti, čak i fotografije sa interneta koje najčešće koristimo, smatraju se intelektualnom svojinom.

„Samim tim ne biste smeli ni da objavljujete takva dela na internetu kao korisnici društvene mreže, ali objavljivanje na internetu odgovara samim autorima i oni to uglavnom tolerišu jer to služi za promociju njihovih dela. Ako izričito ne zabrane na koncertu ili izložbi da se ti događaji snimaju, po pravilu ne bi trebalo da bude nikakvih posledica“, istakao je Novak Vujičić, asistent na Pravnom fakultetu. 

Šta se sme a šta ne sme? Da li je zakon o autorskim i srodnim pravima toliko komplikovan?

„Kod nas postoji sudska praksa i postoji pravna teorija koji definišu jasne granice autorskog prava. Meni se više čini da javnost nije u dovoljnoj meri upoznata sa autorskim pravom i njegovom ozbiljnošću u neku ruku“, naveo je Vujičić.  

„Zakon o autorskim pravima i korišćenju u Velikoj Britaniji je veoma jasan bez obzira na to da li su u pitanju štampani ili elektronski mediji. Ono što je manje jasno je kada počnete da koristite sadržaj koji je objavljen na društvenim mrežama, a nije ga postavio autor ili zvanično lice. Odgovornost je na onim medijima koji koriste takav sadržaj da obavezno kontaktiraju sa pravim autorom i dobiju saglasnost o korišćenju“, kaže savetnik za medije Dejvid Hejvord.  

Često se dešava da interesantan snimak ili fotografija sa društvenih mreža postanu tema za pisane i elektronske medije.

„Kada dođemo do nekog snimka, prvo moramo da utvrdimo ko je autor, da li je snimak autentičan ili je prepravljan, da li vreme na snimku odgovara onome što nam se kaže – da nismo uzeli nešto što je dve godine staro. Dakle, tek kad smo sigurni u autentičnost nečega i u to da autor tog snimka dozvoljava pod bilo kojim uslovima da mi to objavimo, mi to možemo da pustimo“, objasnio je Zoran Stanojević, urednik Internet portala RTS-a.  

Dejvid Hejvord, bivši novinar Bi-Bi-Sija i dugogodišnji savetnik za medije, kaže da je za javne servise koji, pored televizije, imaju radio, sajt i profile na društvenim mrežama još komplikovanija situacija kada je reč o sadržaju s autorskim pravom.

„I onda se postavlja pitanje da li možete da iskoristite isti sadržaj za sve vaše platforme i medije. Sa autorom morate da precizirate za šta ćete sve to koristiti, a ne samo da tražite dozvolu za korišćenje“, precizirao je Hejvord. 

„Teoretičari će reći da čak i ako stavljaš link prema nekom sajtu moraš da pitaš, što je prevaziđeno, već više od 20 godina niko ne pravi to pitanje, ali teoretičar će reći da bez dozvole nemaš pravo da povezuješ sebe sa drugima. Međutim, sadržaji sa Jutjuba ako ih tzv. embedujemo, suštinski stavim link ka tom sajtu, a to izgleda kao da je deo mog sajta, to nije nešto što je zabranjeno“, istakao je Stanojević.

Naravno, veća je i odgovornosti za medije koji imaju i veći uticaj na javnost.

„Kada neki snimak mi napravimo, tačno znamo šta se na tom snimku nalazi. Kada neki snimak dobijemo sa strane, moramo da utvrdimo šta se na tom snimku nalazi. Međutim, kada ga emitujemo, za gledaoca, to je kao da smo mi to napravili jer mi lupamo pečat autentičnosti na taj materijal i mi svojim prikazivanjem ili objavljivanjem bilo gde tvrdimo da je to što naš gledalac ili čitalac dobija istina“, objasnio je urednik Internet portala RTS-a.  

„Proveo sam mnogo godina radeći na Bi-Bi-Siju. Takve ustanove imaju dužnost da postavljaju standarde na najviši mogući nivo. Dakle, Bi-Bi-Si nikada ne bi trebalo da prihvati fotografiju ili snimak za koji nema dozvolu za objavljivanje, a to isto važi i za RTS“, izričit je Hejvord.

Bez dozvole autora – ništa. Ni za društvene mreže ni za medije.

broj komentara 5 pošalji komentar
(utorak, 10. sep 2019, 13:36) - anonymous [neregistrovani]

NIKAD AUTOR

Ne vidi novac, od svog dela. rece Betoven , Bah, ...dug je spisak.
A ovi, izmedju...producenti, mendzeri...leeeepe novce, uzmu.
Bilo i bice

(utorak, 10. sep 2019, 04:54) - Istina... [neregistrovani]

Ah

Moc i sila su iznad svakog propisa.

(ponedeljak, 09. sep 2019, 21:37) - anonymous [neregistrovani]

"Embedovanje"

Kada se neki snimak postavi na Jutjub imaš opciju da ne dozvoliš to ugrađivanje, odnosno da se tvoj snimak gleda iz ugrađenog JT prozora na nekom drugom sajtu. Ako to nisi zabranio nema logike da se buniš ako neko ugradi baš taj tvoj snimak. Naravno, iako se svi ti pregledi i reklame uredno evidentiraju, činjenica je da neko može da koristi ugrađivanje određenog snimka i za popularizaciju sopstvenog sajta i zaradu od reklama koje se ne prikazuju u snimku nego na samom sajtu što verovatno nije pošteno.

(ponedeljak, 09. sep 2019, 21:25) - anonymous [neregistrovani]

jednostavno je

Naravno da nećete kontaktirati autora, da neprofitno objavite na svom profilu neku sliku ili fotku, koja je njegovo autorsko djelo (jer im je to besplatna promocija), ali bi svakako trebali napisati ko je autor, da se ne bi pogrešno shvatilo, da je to vaše djelo, jer se to onda tumači kao uzurpacija autorskih prava, iako namjera nije profit. Opet, naravno da ćete tražiti dozvolu od autora, ako njegovo djelo koristite u komercijalne svrhe, i naravno da ćete to platiti, ako su uslovi korištenja tako zadati od strane autora. Dakle, jednostavno je - poštujte autorska prava (nije teško).

(ponedeljak, 09. sep 2019, 15:08) - anonymous [neregistrovani]

E,

zato je dobro sto nemam idiotske drustvene mreze...