Mandarinsko drvo ‒ od davnina mozgu prija!

Ginko ('Gingko biloba') ‒ biljka poznata i kao drvo dedova i unuka, mandarinsko drvo, srebrna kajsija, belo voće ‒ predstavlja jedinstven izvor za poboljšanje pamćenja. Osim što se ističe po lekovitim svojstvima, ginko se izdvaja i po izgledu, s čarobnom krošnjom i neobičnim listovima.

Mnogo je razloga zbog kojih se čak i latinski naziv biljke Gingko biloba pamti još od detinjstva. Asocira na igre u detinjstvu, predstavlja pravu egzotiku u svakom parku i dvorištu, a kako starimo, postaje jedinstveni izvor za „bolje pamćenje" ‒ okrepljenje za male sive ćelije. Dok smo se bezbrižno igrali lepezastim lišćem i pentrali po visokim granama, nismo ni slutili da će nam to neobično drvo biti dobar oslonac i nekoliko decenija kasnije, kad prvi znaci zamora i starosti zakucaju na vrata.
Nauka je potvrdila da ginko ima izražen nootropni efekat, odnosno da poboljšava cerebralnu cirkulaciju i rad mozga, razmišljanje, pažnju, pamćenje i govor. Tinktura se vekovima modifikovala i poboljšavala u recepturi. Uz odgovarajuće mere i načine upotrebe, preparati od ginka se širom sveta koriste za probleme izazvane u predelu glave i vrata. Skleroza, šum u glavi, gubitak pamćenja, vrtoglavice, povišen nivo holesterola ‒ za sve te i slične nevolje preporučuju se preparati od ove biljke.

Ipak, dobro je znati da ginko ne bi trebalo da uzimaju osobe sa poremećajima koagulacije krvi i konvulzijama. Dve nedelje pre hirurških intervencija ginko takođe ne treba da se uzima zbog mogućnosti produženog krvarenja posle operacije.

Drevno blago prirode

Gingko biloba je listopadno drvo i jedini predstavnik ginkofita, istoimenog razdela. Ovo drvo je jedinstvena golosemenica koja nema preživelih rođaka. Bez obzira na mere očuvanja, ginko je dobio status ugrožene vrste kojoj u budućnosti preti nestanak. Nekada širokorasprostranjeno drvo u juri, pre oko sto sedamdeset miliona godina, kada su vrste ovog roda naseljavale skoro celo kopno, danas se uglavnom sreće u zaštićenim parkovima i botaničkim baštama.

Mandarinsko drvo vekovima krasi japanske i kineske hramove kao sveto drvo duboko ukorenjeno u njihove kulture i običaje. Kao reliktna vrsta ginko se održao još od perioda mezozoika, saznajemo iz fosilnih ostataka, a opet, taj „živi fosil" slavi vitalnost i opstanak i naše vrste, čineći čuda svojstvena samo kraljici prirodi.

 Priredila: Nataša Nešković

broj komentara 12 pošalji komentar
(nedelja, 21. okt 2018, 15:58)
anonymous [neregistrovani]

Praktično i detaljno provereno iz ličnog iskustva

Moja je majka imala dijagnosticiran Alchajmer. Jedino nešto što joj je vraćalo svest, potpuno(!) je vraćalo u realnost, bio je preparat čiji je isključivi sadržaj bio čisti Gingko biloba. Ne mogu da vam kažem naziv preparata, zbog pravila objavljivanja komentara ali ima ga u svakoj bolje opremjlenoj apoteci. Problematična strana upotrebe Gingko bilobe je samo u tome što funkcije mozga vraća na nivo aktivnosti koji odgovara za starost od oko 35 do 45 godina. Ne samo u pogledu pamćenja, već kompletno svih funkcija mozga. Ali tada kod starijih osoba nastaje nepoželjni disbalans u organizmu, jer ostali deo organizma (naročito fizička pokretljivost) ne može da parira ubrzanim funkcijama mozga. To izaziva novi stres kod pacijenta.
Verovatno je da bi Gingko davao onoliko bolji rezultat - koliko je pacijent mlađi.
Dalje, Upotreba Gingka se ne sme naglo prekinuti, jer nastaje nagla promena psihičkih aktivnosti. Teži pacijent može da se tako celosno "izgubi".
Ovo su saznanja na osnovu sistematski i danonoćno praćene upotrebe u trajanju od preko 3 (tri) godine, sa kraćim prekidima na svakih dva meseca, koji su medicinski neophodni kod svakog koji koristi Gingko.

(nedelja, 21. okt 2018, 13:28)
anonymous [neregistrovani]

Moram vas razocarati

Ali nova studija je pokazala da ginkov list nema nikakvog efekta na memoriju.Samo placebo.

(nedelja, 21. okt 2018, 12:36)
anonymous [neregistrovani]

Jagodinac

U parku Fakulteta pedagoskih nauka u Jagodini postoje dva ginka stara oko 60 godina, List ginko bilobe zastitni je znak Fakuteta.

(nedelja, 21. okt 2018, 08:31)
BG [neregistrovani]

Ima u Srbiji

Imamo ga u dvorištu,
Veličanstvenog je oblika, a pošto mu grane rastu horizontalno iz stabla, mnogo je lako za penjanje.
Jedino mu plodovi nisu prijatnog mirisa, a počeo je da rađa posle 30tak godina!
Lišće mu je prelepo, ulepšava jesen.

(nedelja, 21. okt 2018, 04:32)
anonymous [neregistrovani]

ima ga i kod nas

Zvali smo ga kao djeca- Adam i Eva...
staro je i veliko....a rekli su nam da ima musko i zensko drvo...
Bilo je u sklopu parka koji je pripadao grofu...

(nedelja, 21. okt 2018, 04:27)
anonymous [neregistrovani]

da ima ovog drveca kod nas. ..

Sjecam se kao djete igrali smo se ispred dvorca grofa Jankovica. ..
ispred ulaza je imao dva ova velika stabla. .
a u jesen ispod stabla to drugacije lisce. ...
Drugaciji oblik i kruzile su price da je to drvo doneseno i zasadjeno davnih dana i da ga nema na nasem teritoriju. ..itd..itd..

(subota, 20. okt 2018, 17:37)
Драган [neregistrovani]

Код

Гинко се расађује све више (углавном резницама, иако је најбље ако се гаји из семена, али расте јако, јако споро (то је дрво које нормални живи преко 1000 година. људи га у Србији често расађују (лично сам расадио десетак). У Новом Саду имају два велика женска стабла на Лиману у компексу универзитетских зграда, мислим да су испред зграда за биологију стара су 45 година. Има једно старије стабло (можда око 30 година у парку у Перлезу, једно велико старо стабло (вероватно преко 60 година) у парку у Челареву, , а младих стабала (5-6-10 година) има свуда, већ се саде као дрвореди по градовима и селима у Војводини.

(subota, 20. okt 2018, 09:41)
anonymous [neregistrovani]

Ima ga i kod nas

U centru Brckog na jednom mjestu rastu tri velika stabla ginka.

(petak, 19. okt 2018, 19:45)
anonymous [neregistrovani]

Pitanje za autora

A gde ste se vi to odrasli kad ste se kao dete penjali po ovom drvecu? I igrali sa liscem? Ginko raste u Kini ne u Srbiji. Pazite malo ako samo prevodite clanak....

(petak, 19. okt 2018, 18:45)
Vlada [neregistrovani]

Ginko magija!

Ja nisam ni znao, nego mi je moja prva devojka rekla da smo se poljubili ispod Giko Bilboe (u Vrsackom Parku)! Od tada mi to drvo uvek nekako izgleda magicno!