Srbija je veća od Jugoslavije, tvrde naučnici

Srbija je veća i sjajnija od Jugoslavije, potvrđuju astronomi. Obe se nalaze u Glavnom asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera i za njih znamo oko 80 godina. I to je samo delić fantastičnih priča o asteroidima koje možete čuti na izložbi u Galeriji SANU u Beogradu.

Asteroidi u Đure Jakšića do 9. februara

Izložbu "Asteroidi, mali kameni svetovi" organizovali su Galerija nauke i tehnike SANU i Astronomska opservatorija.

Autorka je dr Nataša Todorović koja četvrtkom posetioce od 18 časova vodi kroz svet asteroida. Utorkom je u tom poslu, u isto vreme, menja Ivana Milić Žitnik.

Izložba je realizovana sredstvima Američke ambasade u Beogradu, uz podršku opštine Zvezdara i donaciju iz Telekoma i Woodlines design studio. Građu su ustupile mnoge institucije, među kojima Prirodnjački muzej u Beogradu i Prirodnjački centar u Svilajncu.

Više od veka nakon prvog otkrića asteroida u Palermu, stekli su se uslovi da i srpski astronomi posmatraju male planete. Tridesetih godina prošlog veka sa Astronomske opservatorije primećena je prva - 1564.

Pravo da imenuje asteroid ima naučnik koji ga je otkrio, pa je tako 10 od 18 asteroida koji nose srpska imena imenovao Milorad B. Protić, koji je od tridesetih godina radio na Zvezdari.

Mala planeta ne može, međutim, da ponese svako ime.

"Postoje utvrđena pravila po kojima se imena dodeljuju. Često i kao nagrada za neki postupak van oblasti astronomije. Jedno od pravila je i da se po političarima ne mogu dodeljivati imena asteroida pre nego što prođe 100 godina od njihove smrti", objašnjava dr Nataša Todorović sa Astronomske opservatorije u Beogradu, autorka izložbe "Asteroidi, mali kameni svetovi".

Na ovoj interaktivnoj izložbi koja će biti otvorena do 9. februara u Galeriji nauke i tehnike SANU posetioci mogu otkriti kako su astronomi iz Srbije dodeljivali imena asteroidima, ali i koje ličnosti iz Srbije su dobile "svoj" asteroid.

Od njih je sve počelo... 

Vojislav V. Mišković je 1932. godine preselio Astronomsku opservatoriju na Veliki Vračar, deo Beograda koji će kasnije poneti ime Zvezdara. Pod njegovom upravom krenulo se u posmatranje svemira i malih nebeskih tela.

Taj zanat u Srbiju je doneo Pero Đurković. "Tokom boravka na Kraljevskoj opservatoriji u Belgiji 1936. godine, on je za šest meseci naučio kako se posmatraju mala tela i otkrio dve male planete, jedna će kasnije poneti ime Milutina Milankovića", ističe Nataša Todorović. 

Ubrzo po njegovom povratku u Beograd, sa Zvezdare je otkrivena prva mala planeta, koja je dve godine kasnije dobila ime Srbija.

Otkrio ju je astronom koji je u istoriji Opservatorije bio i najuspešniji u tom poslu – mladi Miškovićev asistent Milorad Protić. Tokom 45 godina duge karijere otkrio je 34 asteroida.

Njemu je Politika 13. marta 1938. godine posvetila tekst pod naslovom "Od juče jedan planetoid nosi ime Srbija" i nadnaslovom: Dok su milioni spavali, obavljeno je jedno krštenje u vasioni.

"Nije propustio nijednu vedru noć. Stražario je nad nebom i nad oblacima u svojoj kupoli, sa jednim okom na velikom durbinu, takoreći preko cele noći i svake noći. I čim bi se oblaci rasturili i ukazao jedan deo vedar, on nije žalio svoj odmor, svoju toplu postelju. Prekidao je san, ma koje to doba noći bilo da bi započeo posao" (Politika, 13. mart 1938)

Iako je bio autonoman u davanju imena, za prvu se ipak konsultovao sa svojim mentorom Vojislavom Miškovićem, koji je sugerisao da prvu planetu treba nazvati Srbija.

Očevim stopama krenula je i Vojislava Protić Benišek, kao i njen sin Vladimir. Pored porodičnih veza, ovo troje naučnika vezuje još nešto – svi imaju "svoj asteroid".

U intervjuu za RTS Vojislava Protić Benišek tvrdi da njen otac nikad nije bio usmeravan, ali je u kasnijim danima razmišljao da povuče ime 1550 Tito. Podseća da su u to vreme ljudi bili fascinirani ličnošću Josipa Broza.

"Moja majka i otac su bili mladi, bili su oduševljeni pobedom. On je ušao kao pobednik sa Rusima u Beograd", rekla je Vojislava Protić Benišek.

Milorad Protić nije voleo nikakvu reklamu, kao ni da razgovara sa novinarima. Ostale su, međutim, anegdote. Jedna od njih je upravo u vezi sa tekstom u Politici:

"Novinar je pošto-poto hteo fotografiju. Moj otac je rekao da nema potrebe, ali je čovek bio vešt i otišao kod moje majke. Rekao je da ga je poslao njen suprug. Ona je našla neku fotografiju i dala je. Od nje su uradili foto-montažu kako on posmatra", ispričala je Vojislava Protić Benišek.

Milorad Protić je bio iz skromne porodice i do kraja života je bio skroman čovek. Preminuo je nekoliko dana pre nego što je asteroid imenovan po njemu 22278 Protić. Njegova ćerka je uverena da on to ne bi odobrio.

Asteroid kao poklon

Ali jeste jedan asteroid nazvao po svom unuku Vladimiru, za rođendanski poklon. Godinama kasnije, Vladimir je nastavio dedinim stopama, naučnim radom zadužujući astronomiju.

Asteroid 1724 Vladimir je, zapravo, 1932. otkrio belgijski astronom Delport, ali nije napravio dva sukcesivna snimka, što je bilo neophodno.

Dvadeset godina kasnije, 1952. godine, Milorad Protić je vršio posmatranje i "otkrio" tu malu planetu. Dva ili tri meseca ju je pratio i prijavio ju je.

"Međutim, kada je izračunata orbita, vidi se da je to Delportovo otkriće. Delport je kao kavaljer rekao: Pošto ste vi otkrili objekat koji sam ja davno izgubio, molim vas da ga vi imenujete. Tako je Vladimir dobio malu planetu", ispričala je Vojislava Protić Benišek.

U čast ove naučnice, 2006. godine tadašnji direktor Centra za mlade planete je nazvao asteroid 5397 Vojislava. Pored posmatračkog rada, ona se bavila različitim problemima nebeske mehanike, kao i drugim oblastima astronomije i njenom promocijom.

Milorad Protić je imenovao i asteroide 1517 Beograd, 1554 Jugoslavija, 2244 Tesla i 2348 Mišković. Vladimir Benišek je jedan od zaslužnih za imenovanje asteroida 57868 Pupin.

Dejan i Simonida

Po izbijanju Drugog svetskog rada astronom Pero Đurković bio je uhapšen i odveden u logor.

Njegov prijatelj iz Belgije Fransoa Rigo je u znak podrške nazvao jedan asteroid po njegovom sinu Dejanu (1555 Dejan), koji je imao četiri godine.

Pero Đurković je u logoru naišao na naučnu publikaciju iz koje je to saznao.

Dejan Đurković je kasnije postao scenarista i režiser, a radio je i na RTS-u, kaže naučni saradnik na Opservatoriji dr Nataša Todorović.

Pero Đurković je zaslužan za otkriće i imenovanje  male planete 1605 Milanković i 1700 Zvezdara

Neočekivana priča stoji i iza asteroida koji je 1938. godine otkrio Milorad Protić. Ime je dobio nakon više od 30 godina.

U znak zahvalnosti što je izdejstvovala sredstva za proširenje Opservatorije koja je sedamdesetih bila u nezavidnom materijalnom stanju, članica SIV-a Olga Nikolić dobila je pravo da imenuje asteroid pod brojem 1675.

Neočekivano za to vreme, Olga Nikolić je izabrala da to bude Simonida, po Simonidi Nemanjić (1294-1345.), srpskoj princezi i supruzi kralja Milutina.

Gore od Ukrajine pa do Australije

Jedan broj asteroida koji nose srpska imena otkriven je sa Astronomske opservatorije na Zvezdari, dok su ostali otkriveni sa različitih teleskopa širom sveta – u Americi, Japanu, Australiji, Ukrajini, Belgiji.

Svim malim planetama koje nose srpska imena zajedničko je to što se nalaze u Glavnom asteroidnom prstenu i nijedan nije opasan po Zemlju. Asteroid Ćuk, međutim, ima veliki nagib u odnosu na ostale asteroide.

Nazvan je po Matiji Ćuku, mladom srpskom naučniku koji trenutno radi na SETI Institutu u Kaliforniji. Imenovanje Asteroida 5639 po njemu 2014. godine bilo je iznenađenje. U tom periodu dobio je i nagradu "Harold Urey", koju dodeljuje Američko astronomsko društvo.

"Kada sam došao na kongres gde se nagrada dodeljivala, tek tada sam saznao da su moje kolege predložile da se ovaj asteroid nazove po meni i da se to objavi za vreme kongresa. Iako dosta mojih kolega ima asteroide nazvane po njima, ja to u tom trenutku nisam očekivao i meni je to bilo iznenađenje", rekao je Matija Ćuk za RTS.

Njegove kolege su odabrale taj asteroid iz grupe Hungarija, jer je Ćuk 2014. objavio rad baš o toj grupi. Računajući kasnije putanju asteroida 5639, otkrio je da neće zauvek biti na toj orbiti, nego će "biti izgubljen za manje od milijardu godina".

Dok je prikupljala podatke za izložbu Nataša Todorović je saznala da jedna mala planeta nosi ime po dr Bojanu Novakoviću sa Matematičkog fakulteta. To nije znao čak ni ovaj mladi naučnik.

"Praksa je inače da se imena novih asteroida svečano proglase na skupu koji se održava svake treće godine i nosi naziv 'Asteroids, Comets, Meteors'. Ovaj skup je 2017. godine održan u Montevideu. Kako ja nisam učestvovao na tom skupu, nisam saznao da sam 'dobio' asteroid", rekao je Bojan Novaković za RTS.

Taj asteroid, objašnjava, nije mnogo proučavan, a pripada familiji koja se zove Eos. Novaković je asteroid "dobio" za rad na polju nebeske mehanike, kao i za otkriće i identifikaciju upravo asteroidnih familija.

Da asteroidi nisu rezervisani za toponime i naučnike, potvrđuje i asteroid 6589 Janković. Otkrio ga je 1985. godine astronomski par Černik, sa Krimske astrofizičke opservatorije, a imenovan je 2000. godine po Milanu Jankoviću, poznatijem kao Filip Cepter.

Ovo imenovanje predstavlja priznanje njegovom doprinosu u oblasti ekologije, kulture, sporta i medicine. Za to je dobio i diplomu akademika za koju kaže da predstavlja potvrdu da je misija kompanije da bude most između čoveka i prirode. Imenovanje asteroida, kaže Cepter za RTS, nije kod njega probudilo posebno interesovanje za astronomiju.

Armagedon, samo na filmu?

Neke male planete sastoje se od metala. Da li možemo da zamislimo scene u kojima ljudi sleću na asteroide u potrazi za rudama?

"Sudeći po nekim naučnicima, to je vrlo realno i svakako više ne spada u domen naučne fantastike niti scenarija iz holivudskih filmova. Štaviše održano je već nekoliko skupova gde su se takva pitanja razmatrala. Pogotovo ako znamo da se vrednost nekih asteroida procenjuje na više milijardi dolara. Samo, kako ih doneti?", pita Nataša Todorović.

Trenutno su, inače, aktuelne dve svemirske misije, jedna japanska Hajabusa 2 i američka Oziris-Reks koje imaju za cilj da donesu tlo sa obližnjih asteroida na Zemlju.

"Mada, to se ne dešava samo zbog analize uzorka sa nečega što je možda staro koliko i Sunčev sistem, nego i da bi se isprobala mogućnost kopanja ruda na drugim nebeskim telima. U nekoj bližoj ili daljoj budućnosti možda i sa ljudskom posadom, ko zna", kaže Todorovićeva.

Sa Zvezdare se više ne gledaju zvezde

Posmatranja nebeskih tela se više ne vrše sa Zvezdare, već sa planine Vidojevice, gde se nalazi teleskop "Milanković". On je nabavljen 2016. godine i skoro dve godine je bio smešten u privremenom paviljonu.

U septembru 2018, završena je gradnja novog objekta u kome se sada nalazi teleskop i odakle se vrše posmatranja svake noći kada to vremenski i drugi uslovi dozvoljavaju.

"Posmatranja svemirskih objekata se vrše na osnovu pažljive selekcije, a iskusan astronom već zna i šta da očekuje od određene posmatračke noći. Popunjavanje baza podataka je takođe značajan zadatak, mada je svako posmatranje zapravo mogućnost za neko novo otkriće. Da li će biti značajnih i velikih otkrića? Nadamo se da hoće", navodi dr Nataša Todorović.

broj komentara 10 pošalji komentar
(ponedeljak, 21. jan 2019, 08:08)
anonymous [neregistrovani]

Србија

Још само да неки међу нама у Србији то схвате и у правом смислу.

(nedelja, 20. jan 2019, 22:25)
Наташа [neregistrovani]

1550 Тито

Астероид Тито је пуким случајем откривен 29. новембра, што је послужило као мотив да се баш тај астероид назове по Титу. Предлог је послат у Центар за мале планете 1946, а одобрен је тек 20 година касније. После је донета одлука да се по политичарима не могу назвати итд...

(nedelja, 20. jan 2019, 21:57)
anonymous [neregistrovani]

gramaticka greska...??

Nije uopste medju asteroidima.
Tito je igubljena kometa koja je poslenji put vidjena na teleskopu
u noci devetog juna cetrdeset trece godine.

(nedelja, 20. jan 2019, 19:09)
Aleksandar [neregistrovani]

Možda nešto drugo?

Ako Vam izuzteno duhovita metafora u naslovu nije jasna onda možda bolje pročitajte još zanimljiviji članak. Ili jednostavno kliknite na neke “pametnije” članke.

(nedelja, 20. jan 2019, 17:28)
Djekna [neregistrovani]

Asteroid Tito

Pa kako je asteroid nazvan Tito kada lepo pišete da se asteroidi mogu nazivati po političarima tek 100 godina nakon njihove smrti. Nije mi jasno.

(nedelja, 20. jan 2019, 17:02)
anonymous [neregistrovani]

Svaka cast na ovakvim temama

Nisam znao za ovaj podatak. Sa zadovoljstvom sam procitao tekst do kraja. Zelimo jos vise ovakvih tema, ovo je pravo istrazivacko novinarstvo!

(nedelja, 20. jan 2019, 10:36)
Ranko [neregistrovani]

Paznja

I Novi Sad je veci od Beograda u duhovnom i istorijskom smislu.Objavljujete svakakve gluposti.

(nedelja, 20. jan 2019, 10:32)
anonymous [neregistrovani]

P20

Srbija je broj 0 nulla

(nedelja, 20. jan 2019, 09:30)
Prave vrednosti [neregistrovani]

Prave vrednosti

Bilo bi super kada bi se rts kao vodeca novinska kuca u zemlji vise na ovaj nacin bavila naukom, obrazovanjem i pravim vrednostima, umesto onih polupisticnih tekstova "kako smrsati, "kako se motivisati", "sta niste znali o...."

(nedelja, 20. jan 2019, 09:11)
anonymous [neregistrovani]

vaistinu veca je..???

Veca je za 2,658 milimetara.
Mjerenje je izvrseno na zvjezdanom nebu popa protica, mikrometarskim zavrtnjom.
Dana onog , na ovom mjestu medju zvijezdama..

Asteroidi u Đure Jakšića do 9. februara

Izložbu "Asteroidi, mali kameni svetovi" organizovali su Galerija nauke i tehnike SANU i Astronomska opservatorija.

Autorka je dr Nataša Todorović koja četvrtkom posetioce od 18 časova vodi kroz svet asteroida. Utorkom je u tom poslu, u isto vreme, menja Ivana Milić Žitnik.

Izložba je realizovana sredstvima Američke ambasade u Beogradu, uz podršku opštine Zvezdara i donaciju iz Telekoma i Woodlines design studio. Građu su ustupile mnoge institucije, među kojima Prirodnjački muzej u Beogradu i Prirodnjački centar u Svilajncu.