Misterija pogleda Da Vinčijeve Mona Lize

Leonardova „Mona Liza” vekovima inspiriše umetnike, teoretičare, istoričare umetnosti, pa čak i teoretičare zavere.

Brojne su teorije o identitetu Mona Lize: umetnik je naslikao svoju majku, samoga sebe, svoju animu, idealizovani, ženski deo psihe svakog muškarca. Mona Liza se pojavljuje i u popularnim književnim papazjanijama zasnovanim na najluđim teorijama zavere. Neki čak smatraju da je Mona Liza Leonardovo svedočanstvo o susretu sa vanzemaljcem ili da sadrži skrivene kodove i poruke.

Bruno Nardini tvrdi da Leonardo nije mogao da se odvoji od Mona Lize sve dok je nije prodao francuskom kralju Fransoa Prvom. Drugi pak tvrde da je slikar Mona Lizu nosao svuda sa sobom, ostavio nepotpisanu i nedatiranu, jer nije bio zadovoljan.

Šta kriju Đokondine oči

Đorđo Vazari je još u 16. veku otkrio da je Mona Liza portret Lize del Đokondo, rođene Geraldini, treće žene firentinskog trgovca Frančeska del Đokonda. Leonardo je portret naslikao između 1503. i 1506. godine. Liza del Đokondo je prilikom portretisanja tugovala za preminulom ćerkom, a slikar je, da bi je oraspoložio, dovodio svirače. U jednoj od novijih biografija Martin Kemp tvrdi da je Liza imala petnaest godina kada se udala za Đokonda, nemilosrdnog trgovca robljem. Njen bračni život je bio nesrećan, pun uvreda i poniženja. Đokondo, naručilac slike, nije preuzeo portret koji je naručio i slikar ga je nosio sa sobom.

Portret jedne tajne

Naš slikar Predrag Bajo Luković (1958) naslikao je 1982. Portret jedne tajne koji pokazuje da je Mona Liza, zapravo, Da Vinčijev autoportret. Četiri godine kasnije, u Njujorku, umetnica Lilijana Švarc potvrdila je kompjuterskom analizom da Lukovićeva slika otkriva identitet Mona Lize. Ova slika inspirisala je psihijatre, slikare, pesnike, etnologe, istoričare umetnosti: dr Vladetu Jerotića, Mira Glavurtića, Dragana Jovanovića Danilova, dr Bojana Jovanovića, Dejana Đorića. Očigledno je nadahnula i autora  Da Vinčijevog koda Dena Brauna, poznatog po kompilaciji već publikovanih tuđih ideja i teorija.

Skrivena slova

U Mona Lizinim očima neki su otkrili slova L i S i smatrali da se L ne odnosi na Lizu, već na Leonarda, a S na Đana Đakoma Kaprotija, majstorovog štićenika, slugu i učenika, poznatog pod nadimkom Salai. Salai je bio model za Bahusa (prethodni naziv slike: Sv. Jovan Krstitelj). Prof. Silvano Vinčeti dovodi u vezu Mona Lizu i lik apostola Jovana sa Poslednje večere, koji sedi desno od Isusa.

Mona Liza, ipak, ne gleda u vas

Efekat Mona Lize je vekovna optička iluzija koja se oslanja na suptilnu igru svetla i senke i pomera našu perspektivu. Zato imamo fascinantan utisak da nas pogled portretisanog prati po prostoriji, kao Rembrantov autoportret sa somotskom beretkom iz 1634. Racionalna činjenica da se naslikane oči ne pokreću, ne može da umanji subjektivni posmatračev utisak.
Vreme je da se promeni ime efektu Mona Lize, smatraju Gernot Horstman i Sebastijan Lot sa nemačkog Univerziteta Bilefeld. Njihova istraživanja su objavljena u časopisu i-Perception.

Angažovali su 24 ispitanika. Umesto da svakog učesnika pitaju da li oseća da ga Mona Liza posmatra, tražili su od njih da izmere pravac pogleda pomoću dvometarskih stolarskih lenjira. Lenjiri su postavljeni na razmaku od 66 cm između ispitanika i monitora. Istraživači su menjali veličinu i vidljivu površinu Mona Lize da bi utvrdili da li je percepcija njenog pogleda pod uticajem drugih delova lica.

Horstman i Lot su koristili 15 različitih nivoa zumiranja (neki učesnici su videli celu glavu, drugi samo oči) i prikupili više od 2.000 procena. Da bi izbegli iste pozicije i brojeve na lenjiru, pomerali su Mona Lizu ulevo i udesno za 3,4 cm. Zaključak je bio da uopšte ne gleda direktno u posmatrača, već malo desno. Tačnije, ugao pogleda bio je u proseku 15,4 stepena.

Efekat Mona Lize postoji u slikarstvu, ali ne na slici čije ime nosi, tvrde istraživači. Mona Liza ne gleda u nas, ali gleda Rembrant. Vekovnu zabludu Lot i Horstman objašnjavaju našom potrebom za kontaktom očima i željom da budemo centar pažnje nekog drugog. Pa makar bio i naslikan. 

Priredila Mirjana Bjelogrlić 

broj komentara 5 pošalji komentar
(sreda, 23. jan 2019, 10:27)
anonymous [neregistrovani]

Jeste li nekada posmatrali tako?

Niko nikada neće otkriti njeno značenje, kao ni pravo značenje bilo kog umetničkog dela. Ceo život možemo samo da nagađamo smisao, ukoliko nam autor nije rekao šta je hteo da poruči, ili možda nije hteo da poruči ništa.

(nedelja, 20. jan 2019, 22:29)
Perica [neregistrovani]

Tamo daleko

Mona Liza nema ono sto sve zene imaju: obrve nedostaju- zato i ima cudan pogled.

(nedelja, 20. jan 2019, 14:18)
Мона Лиза Secunda [neregistrovani]

Заувек Мона Лиза

Дивна Мона Лиза - кад год замишљам лик Богородице, и поред безброј икона, слика и фресака које познајем, ја видим Мона Лизу; кад замишљам лик жене - ја видим Мона Лизу; Мона Лиза је за мене и симбол мајке и симбол госпође; зачудо она је и Буда, мени бар личи. Као што је ММ симбол глумице, Дубровник симбол приморског града, а Леонардо симбол сликара; када кажем архитекта увек помислим на Дерока и тако редом све до ... Хвала госпођи Бјелогрлић што нам дарује овако занимљиве текстове. Инспиришу и зову да и сами напишено неку лепу реч.

(nedelja, 20. jan 2019, 10:27)
anonymous [neregistrovani]

Pogled u kameru

Bilo koja fitografija za licnu kartu ili pasos ce da vas "prati", ne znam sta je tu cudno.
Za Mona Lizu je nevjerovatni da se ne vide potezi cetkicom. Boja je na platnu, ali se ne vidi kako je nanesena na platno.

(subota, 19. jan 2019, 22:14)
anonymous [neregistrovani]

autoportret

Ocigledno je autoportret.