Istine i zablude o ribljim stazama

Često se proturaju teze da problemi sa derivacionim mini-hidroelektranama nastaju zato što se ne poštuju uslovi zaštite prirode i ne uspostavljaju funkcionalne riblje staze. Naprotiv, riblje staze koje se ostavljaju kod izgradnje derivacionih mini-hidroelektrana, gde se bar 85 odsto reke izmesti u cevi, često nemaju nikakvu funkciju.

„U pastrmskim ekosistemima riblje staze ne mogu da se uspostave. Pastrmke na našim rekama neće da ih koriste zato što nisu migratorne vrste, već teritorijalne. Migratorne pastrmke kod nas su retkost, ali ni one neće moći da koriste ove staze prilikom niskog jesenjeg i zimskog vodostaja, jer će tada sva voda biti u cevima derivacionih mini-hidroelektrana", objašnjava prof. dr Predrag Simonović sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Još jedna zabluda na koju nas upućuje prof. Simonović jeste da zamućenje vode do koga dolazi prilikom izgradnje mini-hidroelektrana može da ugrozi pojedine vrste riba.

„To je netačno, jer se milionima godina pastrmkama i drugim vrstama riba muti voda, a one preživljavaju. Zapravo, ono što će ih dotući ‒ tako što će najpre smanjiti njihovu populaciju, a zatim ih i iskoreniti ‒ jeste ubacivanje vode u cevi i ostavljanje suvih korita. Pogotovo je to opasno tokom niskog vodostaja planinskih reka. Tada bi migratorne pastrmke možda i išle u riblje staze radi odlaska u plodišta na rekama, a to ne mogu zbog zahvatanja velike količine vode za hidroelektranu, što rečno dno ostavlja polusuvim ili suvim", kaže prof. Simonović.

Ugrožene vrste

Problem je i u tome što migratorne ribe ne dobijaju u pravo vreme hidraulični signal da uđu u riblju stazu, a isto se događa i sa ribljom mlađi.

Pozitivne primere gradnje mini-hidroelektrana prof. Simonović vidi jedino u nekadašnjim vodenicama i primeru Slovačke sa dobro napravljenim ribljim stazama.

„Sa derivacionim mini-hidroelektranama ribe nemaju dovoljno vode za svoje osnovne životne potrebe. Ti organizmi, inače, žive u takvim staništima da biološki optimum imaju svega pet odsto vremena godišnje. Kad ima malo više vode, one se izmreste, kad ima malo boljeg transporta sedimenta one se, opet, izmreste tu gde im za mrest odgovora. Ali ne može se stalno živeti na biološkom minimumu. To onda vodi u izumiranje."

S obzirom na to da su pastrmke zaštićena vrsta, po prof. Simonoviću, trebalo bi odbijati zahteve za izgradnju mini-hidroelektrana dok ne bude kasno.

„Stara planina je egzaktan primer šteta koje se nanose ekosistemima izgradnjom derivacionih mini-hidroelektrana jer su radovi i aktivnosti koji se tamo odvijaju izuzetno razorni. Delovi vodotoka ostaju suvi, što isključuje na tim mestima život bilo kakvih vodenih organizama", kaže prof. Simonović.

Ugrožene su i zaštićene vrste insekata, npr. majske muve ili jednodnevke, razne vrste žaba, repati vodozemci, a pogotovo autohtone vrste pastrmki koje imaju značaj ne samo za Srbiju i Balkan već i za evropski i svetski biodiverzitet.

I druge reke u Srbiji, poput Vlasine, poseduju jedinstven haplotip pastrmke u svetu, a mi smo ovu reku skoro uništili izgradnjom mini-hidroelektrana.

broj komentara 10 pošalji komentar
(četvrtak, 24. jan 2019, 13:26)
gradjevinski inzenjer [neregistrovani]

MHE i Stara Planina

Na Staroj Planini ne postoji niti jedna mala hidrocentrala koja je u radu, pa ne znam odakle konstatacija u tekstu. Jedna je u izgradnji trenutno i to na Knjazevackoj strani Stare Planine. U Srbiji postoji 14 elektrna koje je drzava izgradila u proslom veku. 9 su derivacione, Ni jedna nema riblju stazu. U Djetinji ima pastrmke i iznad i ispod velike brane, U Nisavi ima ribe i iznad i ispod vodozahvata Sv. Petka, u Timoku nema ribe ni uzvodno ni nizvodno od brane jer je sva pobijena teskim metalima koji se ispustaju u reku.....Sto se tice Slovacke, pa oni imaju i u zasticenim dobrima-na Malim Tatrima izgradjene derivacione MHE....Isto kao i Svajcarsk, isto kao i Nemacka, isto kao i Norveska....Male hidroelektrane su ekoloski prihvatljive i sam otreba definisati tacno pod kojim uslovima mogu da se grade a zabraniti nesto je stari srpski obicaj> bolje da ne moze nego da razmisljam da li i kako moze.

(utorak, 22. jan 2019, 02:29)
milos canada [neregistrovani]

ti i tvoj profesor

rodjo se na UNI pa do Save do Dunava i do Canade.Sva riba pliva Uzvodno a zasto ja znam

(ponedeljak, 21. jan 2019, 17:10)
mARKO [neregistrovani]

Odgovor

Pastrmke se mreste uglavnom na pritokama reka (na šljunku) u kojima borave tokom godine, a te pritoke su uglavnom najviše napadnute sa MHE. Nije moguće da se mreste nizvodno. Kese i plastika ne zagadjuju vodu vec su samo ruzni prizor i na tim rekama nema hemijskog zagađenja.

(ponedeljak, 21. jan 2019, 12:13)
Aleksandar Đorđević [neregistrovani]

Ajde!

Lupnu i ostade živ.

(nedelja, 20. jan 2019, 21:57)
Igor Gavran [neregistrovani]

Pastrmka i MHE

Preliv je na bioloskom minimumu samo leti kad ima malo vode. Ako je dobro napravljen u njemu uvek ima vode, prvo se uzima za minimum pa tek onda za MHE. U praksi preko brane skoro uvek preliva znacajna kolicina vode, posto se cevovodi i turbine obicno projektuju za ekonomski protok vode. Ima ljudi koji predimenzionisu cevovode i turbine ali to drzava treba da spreci. U sustini tu je i investitor na gubitku jervise placa opremu, a to su ogromne pare. Pastrmka se mresti krajem godine kada ima dosta vode. Ribu u Srbiji nisu unistile MHE vec kanalizacija i hemija.

(nedelja, 20. jan 2019, 18:14)
Иван Згрожени [neregistrovani]

Драги проф. др Предраг Симоновић

Из свега што сам од вас научио закључујем да је за наше реке најбоље да иду цевима. Једино ћемо тако имати чисту воду без пластичних кеса и флаша, хемикалија и сл. А рибе? Сами кажете да се прилагоде новонасталим условима па се мресте када су ти услови оптимални. То значи да ће потражити такве услове низводно. Проблем решен. И људи, када их потерају огњишта, оду на неко боље место.

(nedelja, 20. jan 2019, 14:53)
Miloš Đoković [neregistrovani]

Reke su već uništene

Dugogodišnji sam ribolovac i ljubitelj prirode i sliva reke Zapadne Morave i njenih pritoka. Mogu slobodno da kažem da su naše vode već uništene a da je priroda prepuštena sama sebi. Zakoni se ne poštuje i ne sprovode. Nelegalno vađenje šljunka, nekontrolisano zalivanje, hemijsko zagađenje, krivolov, nelegalna gradnja, deponije kao i niski vodostaji doveli su do toga da i ako odvedemo svoju decu u prirodu tamo ih ništa neće oduševiti niti zainteresovati. Ne znam kakvu satisfakciju mogu imati ozbiljni ekolozi a osim prazne priče nijedan dugoročan projekat očuvanja voda nije pokrenut, niti je neki zagađivač ozbiljno kažnjen. Mini hidroelektrane su samo još jedan u nizu pokazatelj da se zbog interesa pojedinaca kompletne generacije osiromašuju i teraju iz ove zemlje.... Ukoliko neko ima bilo kakvu dilemu o gore navedenim problemima, u svakom trenutku mogu da ih odvedem da se uvere bar na tri deponije, sljunkare ograđene obale od strane povlašćenih pojedinaca ovog društva.

(nedelja, 20. jan 2019, 14:01)
Јован [neregistrovani]

А држава и даље ћути

И поред неподељеног мишљења стручњака да су деривационе МХЕ зло које неповратно уништава наше реке.

(nedelja, 20. jan 2019, 13:20)
Marko [neregistrovani]

Gazdovati

Potrebno se prema prirodi pohoditi kao prema samom sebi jer tek tada ćemo imati blagostanje... Ekosistem mora da bude na prvom mjestu... A onda i čovjek kao pojedinac ili kao društvo dobija puno više.. a za to je potrebno puno pričati i mijenjati iskustva i mišljenja... I usvajati najbolje zakone sa moralnim vrijednostima... Marko

(nedelja, 20. jan 2019, 12:49)
anonymous [neregistrovani]

Bravo za ovu temu

Bravo! Kako se odnosimo prema prirodi i planeti Zemlji, tako će nam se vratiti. Ali, izgleda da oni koji treba da vode računa o tome, razmišljaju od danas do sutra. Kampanjski. Sebično, kao da ne postoje buduće generacije...