Pupin Cvijiću o svojoj knjizi

Ko želi i ume može mnogo da nauči od ljudi koji su stvorili velika dela. Naročito kada su u pitanju norme koje su oni poštovali i primenjivali. Moral je bio osnov bilo kakvog delovanja.

Među najznačajnijim ljudima koje je dao srpski narod svakako su Pupin i Cvijić. Mihajlo Pupin je pisao iz njujorka Cvijiću 24. marta 1925. godine. Povod njihove prepiske bila je Cvijićeva knjiga „Geomorfologija" i pismo koje je Pupin dobio uz knjigu. Američkog naučnika sprskog porekla nije štedeo komplimente:

„Začudilo me je i obradovalo kad sam video da u Beogradu imate tako divna sredstva za štampanje i izdavanje tako lepih dela. Mogu zamisliti koliko je trebalo truda da se ovako nešto stvori. Ali delo je gotovo i služiće Vam kao najlepši spomenik Vašega brižljivog i istrajnog rada, i to spomenik koji će uvek govoriti u najlepšim rečima šta se može kad se hoće. Svaka strana u tom delu govori o dubokoj ljubavi sa kojom ste u toku dugog vremena razvijali Vaš čestiti posao."

Bilo je pokušaja osporavanja pa i uvreda na račun naučnog ugleda Jovana Cvijića. Olako izrečene „kvalifikacije" je nemoguće sprečiti, pogotovu kada se agresivno neznanje stimuliše. Kada se razmišlja o zančaju Jovana Cvijića možda bi mogao da pomogne i komentar Mihajla Pupina, koji je u Americi doživeo najveće počasti.

Za knjigu „Sa pašnjaka do naučenjaka" dobio je Pulicerovu nagradu 1924. Samo tri Amerikanca srpskog porekla dobila su to ugledno priznanje: Pupin, Čarls Simić i Volter Bogdanić.
U pismu velikom geografu Jovanu Cvijiću veliki fizičar je pomenuo i svoju knjigu.

„U stvari ona nije autobiografija, nego je samo jedan pokušaj da se dokaže da jedno srpsko seljačko dete odgojeno od srpske nepismene matere ima tako isto dobru podlogu za dalje zidanje kao ma koje amerikansko dete. Glavna mi je namera bila da predstvaim amerikanskom narodu srpsku seljačku kulturu a ne Mihajla Pupina, i u toj nameri, mislim da sam dobro uspeo, jer danas se mnogo govori u Americi o pitomosti sprkih seljaka i o plemenitosti srpsjke majke. Ja vidim da ste se Vi takođe držali istog pravca kad ste napisali onu lepu knjižiocu o Vašim mladim godinama. Pročitao sam je sa najvećim zadovostvom, i kad sam počeo da je čitam nisam prestao dok god je nisam svršio. Mislim da bi dobro učinili kad bi opisali promenu koja se desila za vreme Vašega života u naučnom shavtanju među srpskim naučenjacima. To sam isto i ja učinio u mojoj knjizi u pogedu amerikanske nauke i dobio sam mnogo pisama od amerikanskih naučenjaka u kojima se izražuje njihova zahvalnost za tu uslugu. Knjiga se sada prevađa u Lajpcigu na nemački jezik; čujem takođe da se jedan italijanski izdavač zauzima za prevađanje knjige na njihvo jezik."

Pupinova knjiga „Sa pašnjaka do naučenjaka", u svoje vreme, bila je pravi hit u Americi, i pokrenula je među mladima veliko interesovanje za nauku. Mada je ona objavljena i nagrađena početkom dvadesetog veka u srpskim školama bi morala da bude obavezna lektira. Sudeći po nekim komentarima u javnosti, nju je veoma mali broj ljudi pročitao.

Bio bi dug i složen tekst koji bi analizirao sliku o Srbima iz vremena Pupina i današnjeg doba. Bio bi to dug i mukotrpan posao. Nije važno samo kakava je već i zašto je takva kakva jeste. Vredelo bi da neko to pokuša. Naravno, objektivnost bi mogla da bude na prvom mestu.

broj komentara 1 pošalji komentar
(ponedeljak, 11. feb 2019, 09:57) - Поштоваоц [neregistrovani]

Велики ЉУДИ

Великани сијају заувек. Патина им даје још већу привлачност.