Za mlade naučnike PROMIS više nije samo obećanje

Na svečanosti povodom obeležavanja 100 dana rada Fonda za nauku Republike Srbije svečano je otvoren prvi poziv za istraživačke projekte koji će se finansirati u okviru Fonda.

Ulaganje u nauku najsigurniji i najefikasniji način investiranja u sopstvenu budućnost. Prvi Program koji finasira Fond za nauku Republike Srbije je Program za izvrsne projekte mladih istraživača – PROMIS.

Gošća Jutarnjeg programa, v.d. direktorka Fonda za nauku Republike Srbije, dr Milica Đurić-Jovičić, naglašava da je ovaj program namenjen pre svega mladim doktorima nauka. Prvi put u Srbiji se započinje ovakav jedan program urađen po modelu koji već postoji u Evropi i Americi. Potvrđeno je da on donosi ne samo sveže ideje, već i transformiše društvo i naučnu zajednicu.

„Mladi doktori nauka su upravo ljudi koji imaju entuzijazam, energiju, ideje. Žele da oforme timove i ovo je prilika da im pomognemo u tome da već od novembra, kada se planira početak realizacije projekata, pa naredne dve godine, oni rade i razvijaju svoje timove i da mi vidimo šta je to što naši najpametniji i najbolji naučnici žele da prikažu i razviju“, naglašava Đurić-Jovičićeva.

Za PROMIS je do sada obezbeđeno šest miliona evra, a maksimalan budžet po projektu će biti 200 hiljada evra. Naučnici će praviti svoje timove i u skladu sa tim i planirati sredstva. Neko će tražiti manje, neko više, tako da se ne može mehanički ograničiti broj projekata. Bitno je da će svi projekti biti međunarodno recenzirani. Stručnjaci iz celog sveta će pratiti i procenjivati u dvostepenoj evaluaciji, takođe, po ugledu na evropske fondove, objašnjava gošća Jutarnjeg programa.

Konkurišući na ovaj projekat naučnici će naučiti i kako se pišu projekti kada se konkuriše za evropske grantove, što će im biti veliko iskustvo i na ovaj način će oni moći da brzo uplove i u druge, još veće fondove i saradnju sa drugim međunarodnim institucijama.

Konkurs će biti otvoren do 2. septembra jer se želelo da se što pre krene sa realizacijom celog programa. Tokom leta će biti organizovane radionice i podrška naučnicima kako bi što bolje napisali te projekte i kako bi razrešili sve dileme koje imaju.

„Dobijamo veliki broj mejlova i pisama podrške i pitanja kako da neke stvari bolje prikažu ili koga da uključe u tim“, dodaje direktorka Fonda.

Projekti će se birati u dva stepena. Prvo će inostrani stručnjaci kroz međunarodnu recenziju dati mišljenje, a zatim će u drugom stepenu evaluacije, sedmočlana ekspertska komisija sastavljena od međunarodnih stručnjaka, oceniti prijavljene predloge.

Pored PROMIS-a, Fond za nauku je najavio i Program saradnje sa srpskom naučnom dijasporom, kao i Program razvoja iz oblasti veštačke inteligencije, čija će realizacija takođe, početi tokom 2019. godine. Fond je započeo i rad na četvorogodišnjem razvojnom planu.

Program za razvoj iz oblasti veštačke inteligencije je već sada privukao veliku pažnju, zato što je to oblast koja može doneti veliku korist u razvoju i društva i privrede.

„Imamo puno naučnika koji su uspešni širom sveta. Oni su i dekani raznih fakulteta u svetu, šefovi laboratorija i rukovodioci, i hoće da pomognu. Zainteresovani su za saradnju, a Fond će kroz program obezbediti našim naučnicima potrebna sredstva“, naglašava na kraju gostovanja, v.d. direktorka Fonda za nauku, dr Milica Đurić-Jovičić.

broj komentara 1 pošalji komentar
(utorak, 25. jun 2019, 16:14) - Darko Stanisic [neregistrovani]

Sarena laza

Sve je to lepo da je slika u nauci uSrbiji idealna, ali realnost je sasvim drugacija. Stanje je katasrofalno, izvsnosti u naucu odavne nema i sve se svelo na neke klanove. Tako ce, kao i do sada, biti i izabrani ovi projekti, sve sa "vezom" prikrivenom velom strane recenzije. Uostalom, da li se naucna javnost pitala kad se birao predsednik Fonda za nauku. Naravno da nije. Pitam se kako je doticna predsednioca izabrana. Uvidom u KoBSON se moze videti da uvazena predsednica ima 10tak radova sa SCI liste u casopisima skormih impakt faktora za karijeru dugu preko 15 godina. To je za svetske standarde dno lestvica. I sad ona treba da bude primer mladima u uspesnosti, pardon neuspesnosti naucnog rada.