Aplikacija za kalkulacije pomagaće deci sa diskalkulijom

Prosvetni radnici nisu motivisani i ne trude se, inkluzija u školama je besmislica, deca po ceo dan samo bulje u telefone i zaglupljuju se – opšta mesta koja se mogu čuti u gradskom prevozu, na kasi u prodavnici, na prijateljskim kafama, porodičnim ručkovima, čak i na romantičnim večerama (koje verovatno prestaju da budu romantične pojavom ovih opštih mesta).

Izgovaranje opštih mesta obično prati osuđujuće odmahivanje glavom govornika koji, izustivši ove večne istine, za trenutak biva preplavljen osećajem da je veliki stručnjak za pomenute teme i da je do ovih zaključaka došao dugogodišnjim proučavanjem i silnim mozganjem.

Budući da taj prevrtljivi trenutak kratko traje, govornik opštih mesta, brzo prelazi na opšta mesta iz neke druge oblasti, kako se daljim razmatranjem ne bi otkrilo da do te velike mudrosti zapravo nije došao sam, već da ju je toliko puta čuo, sa toliko različitih strana, da je nesvesno umislio da i sam tako misli.

A kad se nešto dovoljno puta ponovi, to valjda postaje i istina. No, tema ovog teksta nisu opšta mesta, već njihova sušta suprotnost - posebna mesta.

Posebna mesta ni na koji način ne mogu stati na put o opštim mestima, ona ih ne mogu osporiti ili negirati.

Ono što mogu jeste da skrenu pažnju sa opštih mesta, jer su uglavnom zanimljivija. Posebna mesta se pričaju pričom, opšta se dokazuju statistikom.

Domišljata profesorka 

Lidija Trifunović je profesorka matematike u OŠ „Car Konstantin" u Nišu.

Igrom slučaja, predavala je učeniku koji je patio od diskalkulije, poremećaja poznatog i kao „matematička disleksija".

Diskalkulija je razvojni poremećaj koji dovodi do otežanog razumevanja i tumačenja numeričkog jezika.

Konkretno, često se dešava da osobe sa diskalkulijom imaju teškoće u razumevanju smisla broja, proceni količine, pamćenju matematičkih činjenica i procedura za rešavanje zadataka, kao i nedovoljno razvijene veštine neophodne u svakodnevnom životu: snalaženje u prostoru i vremenu, sa novcem,  kao i teškoće u planiranju.

Ovaj poremećaj, poput disleksije, ne znači da osoba sa diskalkulijom ne može da savlada teškoće, već da su joj potrebne posebne metode kako bi ih savladala.

U učionici sa trideset đaka, od kojih je samo jedan đak imao problem koji je zahtevao više pažnje, profesorka nije odlučila da se požali na inkluziju.

U mesto toga, dobila je motivaciju da i sama savlada teškoću u učionici, a za to se obratila tehnologiji.

Tehnologija može pomoći u olakšavanju procesa učenja, kao i u unapređivanju veština neophodnih u svakodnevnom životu.

Posle mnogo istraživanja na temu upotrebe tehnologije u nastavi, sa posebnim fokusom na nastavu za decu sa razvojnim teškoćama, Lidija Trifunović je odlučila da osmisli i razvije prvu mobilnu aplikaciju za pomoć deci sa diskalkulijom u Srbiji.

Projekat je multidisciplinaran, budući da zahteva spajanje znanja iz kognitivnih nauka (kognitivna psihologija, neurologija, veštačka inteligencija, robotika), pedagogije, psihologije, matematike i računarstva.

Pametna aplikacija 

Aplikacija je koncipirana kao mobilna igrica, po uzoru na slične strane aplikacije.

„Deca uče najčešće kroz igru i to je njima prirodan ambijent. Tada su manje izložena stresu zbog neuspeha i nedostatka samopouzdanja, jer oni sve vreme teže da savladavaju ciljeve igrice, a ne slute da pritom rešavaju složenije zadatke", navodi Lidija.

Ona dodaje da u radu sa decom sa diskalkulijom treba posebno imati u vidu da na njihove teškoće u učenju ne utiče samo kognitivni, već i psihološki faktor.

Usled izloženosti stalnim neuspesima prilikom rešavanja zadataka iz matematike, deca doživljavaju stres, koji dovodi do postepenog opadanja samopouzdanja.

Pored nastojanja da se aplikacijom pomogne učenicima sa diskalkulijom, profesorka ističe da će, kada krene u primenu, aplikacija biti izuzetno važna i kao izvor novih saznanja o ovom poremećaju, i sredstvo za sprovođenje istraživanja na teritoriji Srbije.

„U aplikacionom logu se mogu videti mnogi detalji koji u prvom momentu nisu vidljivi. Možemo analizirati bazu podataka i iz nje apstrahovati mnoge podatke koji mogu da nam kažu nešto više o učenju ove dece", dodaje profesorka Lidija Trifunović.

broj komentara 0 pošalji komentar