Naučnici dokazali da nam je jezik brži od pameti

Nova studija urađena na 17 različitih jezika pokazuje da ma koliko brzo ili sporo zvučali jezici, uvek se prenosi jedinstvena količina informacija.

Italijani su među najbržim govornicima na planeti koji izgovore do devet slogova u sekundi. Nemci, s druge strane, mnogo sporije govore i za isto vreme izreknu pet do šest slogova. Ipak, u svakom trenutku, Italijan i Nemac prenose, uglavnom, istu količinu informacija, kako je pokazalo novo istraživanje.

Bez obzira koliko brzo ili sporo da se govore određeni jezici, oni imaju tendenciju da informacije prenose približno istom brzinom od 39 bita u sekundi, što je dvostruko brže od Morzeovog koda.

Naučnici su istraživanje započeli pisanim tekstovima na svih 17 jezika, među kojima su bili i engleski, italijanski, japanski i vijetnamski. Gustinu informacija u svakom jeziku pretvorili su u bitove - jedinice koje mere količinu informacija koju prenose računarski modemi.

Utvrđeno je da u japanskom, koji ima samo 643 slogova, gustina informacija iznosi oko pet bita po slogu, dok se u engleskom, koji ima 6.949 prenosi se nešto više od sedam bita po slogu. Na vrhu liste bio je vijetnamski koji zbog svog složenog sistema od šest glasova, od kojih svaki može promeniti značenje sloga, prenosi osam bitova po slogu.

Zatim su istraživači proveli tri godine snimajući po 10 govornika, pet muškaraca i pet žena, iz 14 od odabranih 17 jezika, jer su za ostala tri koristili prethodne snimke. Svaki učesnik je naglas pročitao 15 identičnih odlomaka koji su prevedeni na svaki od jezika. Na osnovu vremena koje je govornicima bilo potrebno da pročitaju određeni tekst, istraživači su izračunali prosečnu brzinu govora po jeziku, izraženu u broju slogova po sekundi.

Naravno, neki jezici su bili „brži“ od drugih i to ih nije iznenadilo. Ali kada su taj stepen brzine pomnožili sa brojem informacija koje se prenose u sekundi, bili su zatečeni konzistentnošću dobijenih rezultata.

Bez obzira koliko brz ili spor, složen ili jednostavan, svaki jezik gravitira prosečnoj brzini informacija od 39,15 bita u sekundi, kaže se u članku objavljenom u časopisu Sajens Advansis.

Ponekad su zanimljive činjenice ili zakonitosti toliko očigledne da ih zanemarujemo, smatra koautor studije, Fransoa Pelegrino, evolucioni lingvista na Univerzitetu u Lionu. Budući da se nauka o jeziku toliko dugo fokusirala na stvari kao što su gramatička složenost, dodaje Pelegrino, ta stopa prenosa informacija je zanemarena.

„Kristalno jasan zaključak je da iako se jezici u mnogome razlikuju u svojim strategijama kodiranja, nijedan jezik nije efikasniji od drugog u prenošenju informacija“, kaže koautor ove studije.

Međutim, „zašto je to tako“, je sasvim drugo pitanje. Pelegrino i njegove kolege pretpostavljaju da odgovor ima veze sa ograničenjima naše krhke biologije - koliko informacija naš mozak može da unese ili proizvede u bilo kojem trenutku.

Novija neuronaučna istraživanja podržavaju tu ideju, a jedan nedavni rad sugeriše da je gornja granica slušne obrade oko devet slogova u sekundi na engleskom jeziku.

Profesor De Boer se slaže da su nam mozgovi „usko grlo“, jer prosečna osoba može da sluša audio snimak ubrzan i do 120 odsto i da nema problema sa razumevanjem, ali očigledno, treba nam vremena da informacije primimo i obradimo.

broj komentara 0 pošalji komentar