Pravilno branje lekovitog bilja

Lekovito bilje bere se po lepom i suvom vremenu, nikako kad je vlažno, dok pada kiša ili ima rose. Zato se i bere obično oko podneva. Sparušeno bilje i ono koje ima bilo kakve promene na sebi ne bi trebalo brati, jer može da upropasti i one zdrave (ubrane) delove biljke. Ne treba ga sakupljati kraj puteva, industrijskih objekata, gradova i naseljenih mesta, ili bilo kakvog drugog izvora zagađenja.

Različiti delovi iste vrste biljke beru se zavisno od perioda vegetacije.

Cvetove je najbolje brati na početku cvetanja, jer su tada najkvalitetniji i imaju više lekovitih supstanci i eteričnih ulja.

Seme i plod beru se kad su zreli. Koru je najbolje sakupiti u rano proleće.

Nadzemni delovi biljke seku se makazama ili nožem.

Ubrano lekovito bilje treba što pre osušiti da bi se sprečila razgradnja lekovitih materija i da bi se očuvala prirodna boja biljaka.

Sušenje se obavlja u hladu, na promaji. Samo se korenje i plodovi suše na suncu.

Lekoviti sastojci 

Supstance važne za delovanje lekovitog bilja obično se nalaze samo u jednom delu biljke, tako da je potrebno znati koji deo se koristi.

To mogu da budu koren (radix), zadebljanje na stablu ili korenu (tuber), podzemno stablo (rhizoma), lukovica (bulbus), deo stabla (lignum), struk biljke (stipes), list (folium), kora (cortex), cvet (flos), plod (fructus), smola (resina) ili nadzemni deo biljke u cvatu (herba).

„Koren treba nabaviti u periodu kad nema vegetacije, u kasnu jesen ili u rano proleće, jer su tada u njemu zadržana sva lekovita svojstva. Jer, u toku vegetacije lekoviti sastojci se rasporede po biljci“, objašnjava dipl. inž. poljoprivrede Slavica Radulović, koja je završila specijalizaciju pri Institutu za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“.

Količina hemijski aktivnih supstanci u biljci zavisi od uslova u kojima je uzgajana, od nadmorske visine, temperature, vlažnosti; zatim od perioda branja, načina branja, sušenja i čuvanja.

U različitim periodima vegetacije različita je količina pojedinih hemijskih sastojaka. Najlepše primerke na terenu trebalo bi ostaviti za razmnožavanje.

„Najbolje lekovito bilje nalazi se na visokoj nadmorskoj visini. Kvalitet lekovitog bilja sa tih visina ogleda se u tome što sadrži veći procenat eteričnog ulja i takve vrste biljaka su vrlo lekovite i pogodne za branje, jer dolaze obično i iz nezagađene sredine“, smatra Slavica Radulović.

Nepravilno branje šteti

Tokom jednog dana najbolje je da se bere samo jedna vrsta biljke da ne bi došlo do mešanja različitih vrsta, što kasnije utiče i na dobijeno lekovito sredstvo.

Cvet se bere na početku cvetanja jer tad ima najviše aktivnih supstanci. Precvetali i uveli cvetovi se ne beru.

Početak cvetanja, ali ne i period cvetanja, najpovoljnije je vreme za branje lišća, mada postoje i izuzeci.

Kod veoma mladih biljaka listovi su puni vode i siromašni su aktivnim supstancama i takođe ih ne treba brati.

Vreme branja kod ploda varira, tako da se kod nekih bere nedozreo, a kod drugih potpuno zreo plod.

Ubrane delove biljke, odnosno biljne droge, trebalo bi što pre dopremiti do mesta gde će se sušiti, jer za vrlo kratko vreme mogu da izgube svoja lekovita svojstva.

Ubrano bilje se suši na suvom mestu i promaji, a temperatura sušenja ne sme da bude viša od 40 Celzijusovih stepeni.

Često se prevrće, a primerci koji se ne suše kako treba ili ih napadne plesan se odbacuju.

Važno je odrediti vreme kada je biljka osušena. Cvetovi se, na primer, suše između tri i šest dana, a listovi do osam dana.

Maksimalna temperatura sušenja za cvetove je između 35 i 40 Celzijusovih stepeni, a kore do 60 stepeni.

Nepravilno ubrana biljka i nepravilno osušena biljka može da donese toksične probleme kod samih berača, kao i kod ljudi koji to lekovito bilje upotrebljavaju.

Nepravilno ubrana i nepravilno osušena biljka, za koju misle da će im pomoći, u stvari, može u zdravstvenom pogledu mnogo da im odmogne.

Zato je pravilno branje dragoceno koliko i sama lekovita svojstva biljaka.

„Pravilno branje lekovitog bilja treba da bude u podne, kad je najveća vrućina, zbog toga što tada u samoj biljci postoji najviše eteričnog ulja. Sušenje mora da se obavi isključivo na promajnom mestu i u hladovini. Dok se suši, lekovito bilje ne sme da primi strane mirise od drugih biljaka, ili nekih drugih supstanci“, kaže Radulovićeva.

Sušenjem biljne droge, odnosno delova lekovitog bilja, gubi se voda, tako da se lekoviti sastojci na izvesno vreme konzerviraju.

Sadržaj vlage limitiran je za svaku biljnu vrstu i varira od 10 do 15 odsto. Ukoliko se pretera sa sušenjem, biljke će se tokom pakovanja raspasti.

Rok trajanja neke biljne droge zavisi od vrste i uslova čuvanja i obično traje od nekoliko meseci do nekoliko godina, zavisno od toga koliko može da se očuva lekovito svojstvo biljke.

Ambalaža ima veliku ulogu u očuvanju lekovitih supstanci – štiti ih od vlage, temperature, svetla, nečistoće.

Svako pakovanje trebalo bi da ima etiketu sa nazivom biljke i podacima o klasi, godini berbe, po mogućnosti i poreklu, to jest mestu sa koga potiče. 

broj komentara 0 pošalji komentar