Kriza o kojoj niko ne priča, čovečanstvo ostaje bez ključnog resursa

Svet se suočava sa brojnim problemima. Globalno zagrevanje čini okeane višim i kiselijim, političke krize potresaju brojne zemlje, a pretnja nuklearnim sukobom sve je veća. Ipak, na horizontu se naslućuje još jedna kriza, koja, ukoliko svet nastavi da je ignoriše, mogla bi da izazove katastrofalne posledice.

Fosfor je esencijalni mineral za sav biljni i životinjski svet na Zemlji, pa tako i za ljude. Jedan od gradivnih elemenata DNK, ovaj osnovni resurs omogućava ćelijama da prenose energiju, a kada se izvadi iz zemlje, dodaje se đubrivu da bi se povećali poljoprivredni prinosi.

Problem leži u tome što fosfor nije obnovljivi element, trenutno ne postoji zamena za njega, nalazišta su sve ređa, a potrošnja sve veća. Zbog svega toga, problem sa fosforom je sve ozbiljniji.

Ukoliko se ništa ne učini na polju smanjenja potrošnje, grupa od 40 međunarodnih stručnjaka je sada upozorila da će planetarne rezerve uskoro presušiti.

Samo u proteklih 50 godina, proizvodnja fosfatnih đubriva porasla je pet puta, a sa rastućom ljudskom populacijom očekuje se da se potražnja udvostruči do 2050. godine.

I dok čovečanstvo juri ka ivici, privredni i univerzitetski stručnjaci kažu da je svet potpuno nepripremljen za „fosfornu krizu“.

„Ne postoji saradnja niti koordinacija na globalnom nivou koja bi gledala kako na odgovoran način koristiti fosfor“, navodi ekolog Kasper Rajcel, koji proučava fosfor u vodenim ekosistemima i koji je učestovao u pravljenju izveštaja.

Pri trenutnim nivoima potrošnje, neki modeli pokazuju da bi u narednih 80 godina mogli da ostanemo bez fosfora. Iako neke studije pokazuju da imamo više, a neke manje vremena, sve se slažu da će sigurno doći trenutak kada budemo ostali bez fosfora.

Dok će smanjivanje potrošnje nesumnjivo biti ključ u popravljanju ovog problema, podjednako važno biće i to da naučimo kako da ga recikliramo. Uprkos tome što su SAD bile vodeći proizvođač pre 30 godina, Indija i Kina sada su preuzele primat sa 45 odsto svetske proizvodnje.

Za čitav taj period, tehnike za iskopavanje i preradu minerala nisu se promenile. Đubriva se obogaćuju fosforom, koji se posle upija u zemlju. Nažalost, fosfor se vremenom spira i odliva u mora i okeane, čime ne samo da ga gubimo, nego i zagađujemo životnu sredinu.

Naučnici ističu da je preko potrebna implementacija neke vrste zatvorenog kružnog sistema reciklaže, jer fosfor teoretski može da se reciklira 46 puta.

broj komentara 11 pošalji komentar
(utorak, 08. okt 2019, 09:04) - anonymous [neregistrovani]

protocna a ne septicka kanalizacija i ostalo

kada bi ljudi hteli da razumeju sve bi bilo jasno. jedan od glavnih problema u yagadjenju vodotokova jeste tzv Kanalizacija. Reke hranjivih materija izlaze iz ljudskih naseobina i odlaze rekama u okeane. kada je postojala starinska ravnoteza između onoga gde vrsiti nuzdu a gde kopati bunar sve se znalo i problemi nisu postojali i ljudi su napredovali i pazili jedni na druge. a kad je krenula urbanizacija po necijem nalogu i podstreku svakako onda je doslo do prevelikog koncentrisanja izmeta na jednom mestu i eto problema. fosfor zapravo cini znacajan postotak ljudskog izmeta. sto se tice vestackih đubriva i unistene zemlje radi se o bildovanju biljaka u prvim godinama primene istog a o je davno proslo vreme, posle toga natupa isisavanje mikroelemenata iz zemljista a niti jedna biljka normalno ne moze rasti ako nema Magnezijum Kalcijum, Jod, Selen, Nikl, Kobaltm, Hrom pa čak i Molibden, a o Sumporu da i ne pricamo. Kinezi ipak vestacko djubivo koriste nenameski u kolicinama koje bi se kod nas smatrale trovanjem zemljista (3 tone po hektaru zasadjene secerne trske recimo) i kod njih ne postoji plodored tojest smena useva. Opredelio si se za jedno - to i sadis. kod Amerikanaca je pored iscrpljivanja zemljista nastao i drugi problem zakorovljivanja Amarantom stotina hiljada kvadratnih kilometara koji su jednostavno napusteni jer zbog gradje semenkine casice nijedan otrov zbog kapilarnog napona ne moze da prodre kroz bodljice i ubije semenku a svaka biljka ima na hiljade. Bice to sve a i sad je napustena zemlja u sred Prerije.

(utorak, 08. okt 2019, 07:13) - alex [neregistrovani]

sudnji dan

je vama kao dobar dan, SVAKOGA DANA. Gde samo izmislite te gluposti ako ne od popova. Uf !

(utorak, 08. okt 2019, 03:51) - anonymous xy [neregistrovani]

Niste u pravu

Sve statistike pokazuju da nije bilo nikad manje gladnih, žednih i trenutno je najduži životni vek, ali slažem se sa vama da gladnih itekako ima i dan danas i to je poražavajuće, a mi samo imamo više informacija o svemu tome.

(utorak, 08. okt 2019, 03:40) - anonymous [neregistrovani]

Vrh ledenog brega

Čekaj, da li je to jedini problem o kome se danas ne priča?

(utorak, 08. okt 2019, 01:13) - Stefan [neregistrovani]

Djubrenje

Znaci xocete da kazete da su ljudi i pre 200 godina vadili fosfor i djubrili svojeu zemlju ili je postojao drugi nacin na koji se djubri zemlja. Ne razumem ispade kriza udarila ovu planetu sve ode u djavola za 10 godina :D

Poslednih 40 godina sve o cemu se prica su neke krize a nikada bogatijih ljudi i generalno nikada vecete tehnologije i vise ljudi. Ali sve nestaje gusise raspada.... :D

Kad ne znas stsa ces vise a ti udri po strahu da se raja ne pobuni nigde :D

A svidja mi se i ovo lagano dizanje teme. Prvo smo poceli sa Vojvodina ce postati pustinja. A onda sada ova vest. Sledeca je verovatno ona koja ce vam reci sta se narode ocekuje od vas .

ako ste vec resili da se bavite pojoprivredom onda lepo pocnite da gajite i zivotinje na 10% zemlje koju imate i necete imati problem sa djubrenjem onih ostalih 90%

(ponedeljak, 07. okt 2019, 21:11) - anonymous [neregistrovani]

Rešenje za fosfor je krava.

Zemljište nađubreno kravljim balegama ne treba prihranjivati veštačkim đubrivima tri godine. ALI tu je drugi problem, krava i svinja proizvodi i metan koji se ne koristi dovoljno za grejanje i SUS motore. Taj gas odlazi u atmosferu i više "pomaže" globalnom zagrevanju nego CO2. Zato ili koristiti metan ili naučiti kravu da ne prdi :)
P.S. zaboravio sam, kravi metan izlazi i iz usta.

(ponedeljak, 07. okt 2019, 21:04) - anonymous [neregistrovani]

Porast cena

Значи треба очекивати пораст цена ђубрива да нас још мало одеру. Ај сад реши пробле: с једне стране недостатак фосфоро а , с друге стране, ако наставимо да употребљавамо фосфор имамо загађење океана......................све у свему цена ће порасти.

(ponedeljak, 07. okt 2019, 20:45) - anonymous [neregistrovani]

Prirodna i fosforna djubriva....

U jednom naucnom elaboratu je razmatrano pitanje neophodnosti koristenja fosfornih djubriva i pesticida u poljoprivredi pa je receno da su Amerikanci,tezeci vecim prinosima i koristenju fosfornih djubriva i pesticida, za 200 godina upropastili poljoprivredno zemljiste koje vise bez tih djubriva i hemijskih supstanci ne moze radjati,a da Kinezi obradjuju zemlju 6 000 godina bez vjestackih djubriva i drugih supstanci koristeci samo prirodna djubriva i tako su sacuvali zemljiste od totalnog unistenja.
Zemljiste bi davalo prinose,doduse manje,i bez vjestackih djubriva i pesticida ,ali je alavost zapadnih farmera dovela do bukvalnog unistenja zemljista.Dakle,treba se vratiti prirodnim djubrivima dok je jos vrijeme.

(ponedeljak, 07. okt 2019, 20:39) - anonymous [neregistrovani]

Нема проблема

Ја већ годинама сакупљам шибице. Јесте, на овим зрнцима са новијим датумима има више фосфора, али када наступи криза спреман сам да значајно помогнем са својом збирком

(ponedeljak, 07. okt 2019, 19:54) - anonymous [neregistrovani]

Hmm

Zanimljivo da je u proteklih 50. godina prozivodnja djubriva porasla 5 puta, sto znaci da je i proizvodnja hrane upetostrucena. A nikad vise gladnih u svetu....