Šest stvari koje morate znati o Vudstoku

Pre tačno pola veka, 15. avgusta 1969. u pet sati i sedam minuta posle podne, ne preterano poznati američki folk pevač Riči Hejvens, bez zuba u gornjoj vilici i sa gitarom u rukama, izašao je na drvenu binu namontiranu na mlekarskoj farmi u selu Betel u saveznoj državi Njujork. Ne zvuči kao početak događaja koji će se prepričavati u narednih pedeset godina. Ovo je šest stvari koje morate znati o Vudstoku.

"Tri dana mira i muzike"

Vudstok je muzički festival održan od 15. do 18. avgusta 1969. godine na privatnoj farmi Maksa Jasgara blizu sela Betel u saveznoj državi Njujork.

Na njemu su nastupila 32 izvođača pred više od 400.000 ljudi. Festival je održan pod sloganom „Tri dana mira i muzike“. Smatra se za jedan od najposećenijih i najznačajnijih muzičkih festivala svih vremena.

"Crveno slovo" hipi kulture

Vudstok će ostati zabeležen kao zenit i crveno slovo hipi kulture i kao najglasniji urlik pobunjene generacije koja se na svoj način borila za povlačenje američke vojske iz Vijetnama, rasnu i svaku drugu jednakost, preispitivanje kapitalizma, stvaranje boljeg, pravednijeg i humanijeg sveta.

Bebi-bumeri su napravili od Vudstoka maketu neke savršenije planete na kojoj su tri kišna dana, slobodno i nesputano živeli u slozi i ljubavi bez centralizovane vlasti i organa represije.

Nije ni trebalo da se dogodi

Majkl Lang i Arti Kornfild, mladi njujorški preduzetnici, stupili su u kontakt sa Džoelom Rozmanom i Džonijem Robertsom, s namerom da uz njihovu finansijsku pomoć otvore muzički studio u američkom gradiću Vudstoku, poznatom kao umetnička komuna i stecište muzičara.

Rozman i Roberts nisu bili oduševljeni idejom o još jednom studiju znajući da je Lang godinu dana ranije učestvovao u realizaciji Majami pop festivala, pa su uputili kontrapredlog o organizaciji muzičkog festivala na kojem će svirati muzičari koji su stanovnici ili često viđeni posetioci Vudstoka.

Nije održan u Vudstoku

U Vudstoku nije bilo adekvatnog mesta za održavanje festivala. Organizatori su pronašli industrijski park u obližnjem Valkilu, ali je dogovor sa gradskim vlastima propao nakon pobune zabrinutog lokalnog stanovništva.

Uz pomoć agenta za prodaju nekretnina, upoznali su farmera Maksa Jazgura i dogovorili se sa njim i njegovim sinom Semom da im ustupe svoje ogromno imanje na kojem su držali krave.

Iako je Jazgurova farma udaljena od Vudstoka čak 110 kilometara, organizatori, zbog prvobitne ideje, nisu promenili ime festivala. 

Neplanirano besplatan koncert

Ulaznice su se prodavale po njujorškim prodavnicama ploča. Organizatori su očekivali dolazak oko 50.000 ljudi.

Kada su videli narod koji okupira imanje sa svih strana, preskače i lomi postavljene ograde, shvatili su da je interesovanje neuporedivo veće od mogućnosti njihove logistike za prodaju karata, pa su bili prinuđeni da dozvole besplatan ulazak.

Antiratni skup koji je pomagala vojska

Dan pred početak Vudstoka, svi putevi ka Jazgurovoj farmi bili su potpuno zakrčeni automobilima. Do željenog mesta, posetioci su mogli samo peške, a za prevoz organizatora i izvođača, angažovan je vojni helikopter iz obližnje vazdušne baze.

Pomenuti Riči Hejvens, koji se spretno ukrcao na prvi „čarter“ do bine i neplanirano otvorio festival, ironično je komentarisao činjenicu da Vudstok ne bi bio moguć bez pomoći američke armije: „Nikada nismo bili protiv vojske, samo protiv rata.“

Helikopterima su kasnije dopremani hrana, voda, lekovi i medicinska pomoć.

Proslavio je Kokera i Santanu, od Hendriksa stvorio sveca 

Na Vudstoku je nastupilo ukupno 32, ugalvnom folk, bluz i rok, izvođača.

Jazgarova farma bila je predsoblje velikih karijera mladih Karlosa Santane i Džoa Kokera. Santana je oduševio svojom latino-rok gitarom, a Koker obradom Bitlsa.

Na bini Vudstoka svirali su i Grejtful ded, Kridensi, Huovci, Džeferson erplejn, Blad svet end tirs, Dženis Džoplin, Tim Hardin, Džoni Vinter...

Najpoznatije ime festivala bio je Džimi Hendriks. Pamti se njegovo neočekivano izvođenje američke himne, ali i to da je zbog jakog nevremena nastupio tek u devet sati ujutru, kada se broj ljudi ispred bine već prepolovio.

Najpopularniji muzičari u tom trenutku nisu nastupili na Vudstoku. Nije bilo Bitlsa, Stonsa, Dorsa, Cepelina ni Boba Dilana, koji je živeo u Vudstoku, ali je pobegao kada je čuo da će biti festivala.

broj komentara 3 pošalji komentar
(ponedeljak, 19. avg 2019, 21:16) - Hipi Rpker [neregistrovani]

Mladi su tražili spas od poludelih političara.

Da nije Crkva kao institucija u službi države zloupotrebila ideje Jovana Krstitelja i Isusa Hrista, najbolji duhovi koji su prepoznali najvišu duhovnost ljudske svesti koja se pojavila bili bi slavljeni kao bogovi. A pojavili se masovno u najtragičnijem dvadesetom veku, prvo kao bit (beat) generacija, naravno tamo gde je uticaj Crkve bio najslabiji - u megapolisu Njujorku i nestvarno lepom San Francisku. Bit duh je nastao u zagušljivim barovima, gde su nastajale slobodne misli potopljene džez improvizacijama, kada je um upućen samo na svoje kreativno. Na stvaraoce bit generacije, osim američkih transcendentalista, uticali su engleski romantičari, verovatno i ruski, i francuski nadrealisti. Najznačajniji događaj za bit pokret je onaj koji se desio u „Six Galeri“ u San Francisku 1955. godine, kada je Alen Ginsberg pročitao svoje remek-delo pesmu „Howl“ („Urlik“), koja je izazvala do tada nepoznate emocije. Protiv izdavača je pokrenuta optužnica jer je pesma opscena. Prvi stih glasi: „Video sam najbolje umove svoje generacije uništene ludilom, gledaju histerično goli…“ Tu je i najuticajniji za to vreme Čarls Bukovski, sa porukom: „Činilo se da čovek ima samo dva izbora - živeti u užasu ili biti propalica.“
Deca su se rađala i rasla u poludelom svetu posle apokaliptičnih svetskih ratova, od kojih se Drugi svetski, zbog 55 miliona poginulih, navodi kao primer totalnog rata – ubi svakog ako ti se ukaže prilika, da ne budeš ti ubijen - zbog čega su punoletni mladići očekivali poziv za mobilizaciju svakog momenta. U Americi potreba oligarhije za ratom nije prestajala: taman je završen 1953. godine rat na Korejskom poluostrvu, već su 1955. započeli rat u Vijetnamu i njemu susednim državama koji će trajati sve do 1975. godine.

(ponedeljak, 19. avg 2019, 20:58) - anonymous [neregistrovani]

ko nije bio u Vodstoku

i nezna koliko je to bilo godinama opasno biti prisutan.Ja sam bio tri puta i sve znam a ovo sto se pise mogu se diviti samo oni koji ne znaju sta je bio Vudstok.

(ponedeljak, 19. avg 2019, 18:54) - Срђан [neregistrovani]

О Вудстоку - све најлепше

Вудстоковци данас имају између 70 и 80 година и, нажалост су, како то наш народ лепо и сликовито каже, већ једном ногом у гробу. А о (полу)покојнику - све најлепше.