Kad dedine mašine ponovo prorade...

Da stari zanati imaju budućnost, u to veruje jedan mladi bračni par iz Kaluđerice. Tako su dedine mašine izvukli iz podruma i započeli posao.

Ana je ekonomista, njen suprug Aleksandar mehaničar. Zajedno su krojači. Kožarski zanat nasledili su od dede koji je skoro pola veka bio najpoznatiji majstor u Kaluđerici. Iz šale su predratne mašine izvukli iz podruma i sebi pronašli radno mesto.

„Stalno smo tragali da nešto radimo, s obzirom da imamo to dostupno zašto ne bi probali. Počeli smo pre šest godina. Suprugov deda je radio to ranije i mi smo eto, došli na ideju čisto da to probamo. Imali smo dostupne dve mašine. Hobi prvo, kasnije je postao i posao koji jedino radimo“, objašnjava Ana Erčić.

Bez trunke znanja o kožarskom zanatu, i ni dana prakse Erčići su strpljivo učili prve cake.

„Neke cake nam je pokazala suprugova baba, pošto je i ona to ranije radila sa dedom a ovo ostalo smo našli na Jutjubu, krali smo i cake nekih starih majstora koje smo upoznavali kroz sve ove godine, tako da neko vam kaže nešto i neko drugi vam kaže nešto tako da smo upijali“, seća se Ana.

A kad su otkrili majstorske tajne, bilo je potrebno vreme i da zanat počne da donosi novac. Posao su počeli da šire tek posle četiri godine.

Osim dedinih mašina sa kojima su započeli posao, Erčići su naročito ponosni na „singericu“, koju su pazarili kako se posao širio. Za nju kažu da može da sašije šta god požele.

Šili su najpre kaiševe, a potom su usledili veći kožni komadi koje danas prodaju na internetu ili na bazarima.

Na pitanje šta je bilo najteže napraviti od kože, Ana odgovara da je to bila prva ženska torba koju su pravili čak četiri dana.

Preciznost i strpljenje u ovom poslu su, kažu, najvažniji. Situacija na tržištu kože u Srbiji nije najsjanija, ali ih to ne ometa u misiji da budu sami svoje gazde.

„U tome i jeste prednost svega ovog, baš to neko radno vreme koje mi možemo da organizujemo, opet ta neka specifičnost je što tu neku našu kreativnost ispoljavamo u ovom našem poslu, definitivno radimo ono što nam se sviđa, što volimo“, naglašava ova preduzetnica iz Kaluđerice.

I baš zato su zadovoljni kako se posao razvija. I dalje uče i usavršavaju se na dedinim mašinama i maštaju o danu kada će posao iz kućne radionice preneti u svoj lokal.

broj komentara 0 pošalji komentar